Еванђеље по Јовану
Одговор
Аутор: Стих Јован 21:20-24 описује писца као "ученика кога је Исус љубио," а из историјских и унутрашњих извора се јасно види да се ради о Апостолу Јовану, једном од Зеведејевих синова (Лука 5:10).
Датум писања: Откриће одређењих папируса који датирају из 135. године нове ере подразумева да је књига морала бити написана, преписана и распрострањена пре тог датума. Иако многи сматрају да је књига написана пре него што је Јерусалим био разорен (70. година нове ере), прихватљивије време писања ове књиге је од 85. до 90. године нове ере.
Сврха писања: Сврха писња књиге се налази у стиховима Јован 20:31, "а ова (чуда) су записана да ви верујете да је Исус Христос, Син Божији, и да верујући имате живот у његово име." За разлику од три хронолошка Еванђеља, сврха Јовановог писања није да прикаже хронолошку причу о Христовом животу, већ да покаже Његово божанство. Јован је, поред тога што је покушавао да ојача веру следеће генерације верника и да евангелизира остале, покушао у исто време да исправи лажно учење које се ширило. Јован је представио Исуса Христа као "Сина Божијег," у потпуности Бога и у потпуности човека, што је било у супротности са лажном доктрином која каже да је "Христос - дух" сишао на Исуса током његовог крштења и напустио га током разпећа.
Кључни стихови: "У почетку беше Реч Божија, и та Реч беше у Бога, и Бог беше Реч... И Реч се оваплоти и станова међу нама, и гледасмо њену славу, славу као јединороднога од Оца, пуног благодати и истине." (Јован 1:1,14).
"Сутрадан виде Исуса како долази к њему и рече: ево јагње Божије које уклања грех света!'" (Јован 1:29).
"Јер Бог је тако заволео свет да је свог јединородног Сина дао, да сваки - ко верује у њега - не пропадне, него да има вечни живот." (Јован 3:16).
"Одговори Исус и рече им: ово је дело Божије, да верујете у онога кога је он послао" (Јован 6:29).
"Лопов долази само да украде, закоље и упропасти; ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу." (Јован 10:10).
"Дајем им вечни живот, па неће никада пропасти, нити ће их ко отети из моје руке" (Јован 10:28).
"Рече јој Исус: ја сам васкрсење и живот; ко верује у мене - живеће - ако и умре. И сваки, који живи и верује у мене, неће умрети довека; верујеш ли то?'"(Јован 11:25-26).
"По том ће сви познати да сте моји ученици -ако будете имали љубави међу собом." (Јован 13:35).
"Рече му Исус: ја сам пут и истина и живот; нико не долази к Оцу - сем кроз мене.'" (Јован 14:6).
"Рече му Исус: толико времена сам с вама и ниси ме упознао, Филипе? Ко је видео мене, видео је Оца; како онда говориш: покажи нам Оца?'" (Јохн 14:9).
"Посвети их у истини; твоја реч је истина." (Јован 17:17).
"Но Исус, када прими оцат, рече: свршено је, и приклони главу, те предаде дух." (Јован 19:30).
"Рече му Исус: поверовао си зато што си ме видео. Блажени су који не видеше - а повероваше." (Јован 20:29).
Кратак сажетак: У Еванђељу по Јовану су изабрани само седам чуда као знаци за да се прикаже Христово божанство и да се илуструје Његова служба. Неки од ових знака и прича се налазе једино у овом Еванђељу. У поређењу са осталим Еванђељима, ово је у највећој мери теолошко, и често даје основу за догађаје који су поменути у другим Еванђељима. У свом Еванђељу Јован је доста излагао о служби Светог Духа која предстоји након вазнесења Исуса Христа. Постоје одређене речи или фразе које Јован често користи да покаже понављање садржаја његовог Еванђеља: веровање, сведок, Утешитељ, живот – смрт, светло – тама, Ја Сам... (као што је Исусово „Ја Сам“), и љубав.
Еванђеље по Јовану нам не претставља Христа од Његовог рођења, већ од "почетка" као "Реч" (Логос) која је, као Божанство укључена у сваки аспект стварања (1:1-3) а која касније постаје тело (1:14) да би Он могао да преузме наше грехе, као неокаљано жртвено Јагње (Јован 1:29). Јован одабира духовне разговоре који показују да је Исус Месија (4:26) и да објасни како је човек спашен Његовом смрћу на крсту (3:14-16). Исус непрекидно љути јеврејске вође зато што их исправља (2:13-16); исцељује болесне у Суботу, и придаје себи Божије карактеристике (5:18; 8:56-59; 9:6,16; 10:33). Исус Своје ученике припрема на Своју смрт која следи и на њихову службу која ће ступити након Његовог васкрсења и вазнесења (Јован 14-17). Затим добровољно умире на крсту зарад свих нас (10:15-18), плативши у целости за наше грехе (19:30) тако да ће бити спашен свако ко верује у Њега као свог Спаситеља (Јован 3:14-16). Након тога Он устаје из мртвих, убедивши чак и најсумњичавије ученике у то да је Он Господ и Бог (20:24-29).
Повезаност: Јованов приказ Исуса као Бога Старог Завета се најјасније види у седам Исусових “Ја Сам” изјава. Он је “Хлеб живота” (Јован 6:35), који је Бог обезбедио да се нахране душе Његовог народа, као што је обезбедио ману са неба да нахрани Израелце у пустињи (Излазак 16:11-36). Исус је “Светлост света” (Јован 8:12), иста она светлост коју је Бог обећао Свом народу у Старом Завету (Исаија 30:26, 60:19-22) и која ће достићи кулминацију у Новом Јерусалиму када Христ Јагње буде светило (Откривење 21:23). Две “Ја Сам” изјаве се односе на Исуса као на “Доброг Пастира” и “Врата за стадо”. Овде су јасне алузије на Христа као Бога Старог Завета, Израелског Пастира (Псалми 23:1, 80:1; Јеремија 31:10; Језикељ 34:23) и једина Врата на овчарници, једини пут ка спасењу.
Јевреји су веровали у васкрсење те су заправо том доктрином покушали да наведу Исуса да да изјаву коју могу искористити против њега. Ипак, запањила их је Његова изјава на Лазаревом гробу: “Ја сам васкрсење и живот” (Јован 11:25). Он је тврдио да је Он узрок Лазаревог васкрсења и власник над животом и смрти. Нико осим самог Бога не може да тврди тако нешо. Слично томе, Његова тврдња да је “пут, истина и живот” (Јован 14:6) га непогрешиво повезује са Старим Заветом. Његов “Свети Пут” је претказан у стиху Исаија 35:8; Утврдио је "Град Истинити" (Захарија 8:3) када је Он, који је сам по себи "истина" у Јерусалиму проповедао истину Еванђеља са својим ученицима; а као “живот,” Он потврђује да има Божанску природу, да је Творац живота, Божије оваплоћење (Јован 1:1-3). Напослетку, као “прави Чокот” (Јован 15:1, 5) Исус се поистовећује са Израелским народом који је у многим стиховима Старог Завета назван Божијим виноградом. Као прави Чокот Израелског винограда Исус себе описује као Господа “правог Израела”—свих оних који Му долазе у вери, јер “…нису сви, који воде порекло од Израиља, прави Израиљци” (Римљанима 9:6).
Практична примена: Јованово еванђеље и данас наставља да испуњава своју сврху тиме што садржи доста корисних информација за евангелизацију (Стих Јован 3:16 је вероватно најпознатији стих, иако га многи не разумеју правилно) а често се користи у евангелистичким изучавањима Библије. О Исусовом моделу личне евангелизације можемо научити доста из забележених сусрета између Исуса са Никодимом, и Самарјанком (поглавља 3-4). Утешне речи које је пре смрти Исус изговорио Својим ученицима (14:1-6,16, 16:33) су још увек велика утеха када смрт закуца на врата наших ближњих у Христу, као што је Његова “првосвештеничка молитва” за вернике у 17. поглављу. Јованова учења која се односе на Христово Божанство (1:1-3,14; 5:22-23; 8:58; 14:8-9; 20:28, итд.) су веома корисна у борби против лажних учења неких култова који Исуса не виде као потпуног Бога.
Еванђеље по Јовану
