Еванђеље по Луки
Одговор
Аутор: Писац књиге није наведен. У стиховима Лука 1:1-4 и Делима 1:1-3 се јасно види да је ове књиге написао исти писац, у обема се обраћајући “угледном Теофилу,” који је вероватно био Римски великодостојник. По предању ране цркве, Лука, лекар и блиски пратилац Апостола Павла, је написао Еванђеље по Луки и Дела апостолска (Колосанима 4:14; 2.Тимотеју 4:11). Лука је једини писац Светог Писма који није јевреј.
Датум писања: Еванђеље по Луки је највероватније написано између 58. и 65. године нове ере.
Сврха писања: Сврха ове књиге је да као и у Марковом и Матејином еванђељу, открије Господа Исуса Христа и све што је Он “чинио и учио све до дана када је био вазнет” (Дела апостолска 1:1-2). Лукино еванђеље је јединствено по томе што уредно прати хронологију—“написано по реду” (Лука 1:3) у складу са Лукиним лекарским духом—често дајући појединости које остали изостављају. Лука у свом писму представља Исуса као Највећег Исцелитеља наглашавајући Његову службу и саосећање према паганима, самарићанима, женама, деци, цариницима, гршницима и свим другима који су били одбачени од израелског друштва.
Кључни стихови: Лука 2:4-7: “Тако и Јосиф оде из Галилеје из града Назарета горе у Јудеју у Давидов град који се зове Витлејем, зато што је био из Давидове куће и породице, да се упише са својом испрошеном женом Маријом која је била трудна. А кад су били онде, дође време да она роди, и роди свога; сина првенца, те га пови у пелене и метну у јасле, јер за њих није било места у гостионици.”
Лука 3:16: "Јован одговори свима: ја вас крштавам водом; али иде јачи од мене, коме ја нисам достојан да одрешим ремена на његовој обући; он ће вас крстити Духом Светим и огњем."
Лука 4:18-19, 21: “»Дух Господњи је на мени, зато ме је помазао и послао да објавим радосну вест сиромашнима, да јавим заробљенима да ће се пустити и слепима да ће прогледати, да отпустим потлачене, да најавим пријатну годину Господњу«. Данас смо чули испуњење овога писма."
Лука 18:31-33: “Тада узе Дванаесторицу и рече им: ево, идемо горе у Јерусалим и свршиће се све што су пророци написали за Сина човечијег. Јер ће га предати многобошцима и наругаће му се, и биће злостављан и испљуван па кад га ишибају убиће га и трећи дан ће васкрснути."
Лука 23:33-34: " Па кад дођоше на место које се зове Лубања, онде распеше њега и злочинце, једног с десне а другог с леве стране. А Исус је говорио: Оче, опрости им, јер не знају шта чине."
Лука 24:1-3: "А у први дан недеље, врло рано, дођоше на гроб носећи мирисе које су спремиле. Али нађоше камен одваљан од гроба, и кад су ушле, не нађоше тело Господа Исуса."
Кратак сажетак: Лука започиње књигу која важи за најлепшу књигу икад написану, причом о Исусовим родитељима; рођењу Његовог рођака – Јована Крститеља; Маријином и Јосифовом путу у Витлејем, где је у јаслама рођен Исус; и Христовом родослову по Маријиној линији. Исусова јавна служба открива Његово савршено саосећање и опроштење кроз приче о блудном сину, богаташу и Лазару, и Добром Самарићанину. Док многи верују у ову љубав без предрасуда која превазилази све људске границе, други—а нарочито верске вође—доводе у питање његове тврдње и Му се супростављају.Христови следбеници се насрчавају док плаћају цену учеништва, а у исто време Његови непријатељи траже Његову смрт. На крају, Христ је био издан, суђен, осуђен и разапет. Али гроб Га није могао задржати! Његово Васкрсење омогућава наставак Његове службе тражења и спасавања изгубљених.
Повезаности: Као нејеврејин, Лука је релативно мало упућивао на Стари Завет, за разлику од Матеја. Већина цитирања из Старог Завета у Лукином Еванђељу су Исусове речи, а не Лукина нарација. Исус користи Стари Завет да се одбрани од Сотане, одговарајући са “јер је написано” (Лука 4:1-13); да се поистовети са обећаним Спаситељем (Лука 4:17-21); да подсети Фарисеје на њихову неспособност да одрже сав Закон и потребу за Спаситељем (Лука 10:25-28, 18:18-27); и да их збуни у њиховом знању када покушају да му поставе замку и да га преваре (Лука 20).
Практична примена: Лука нам пружа прекрасан портрет нашег милостивог Спаситеља. Исус није био одбачен од стране сиромашних и охих који су били у потреби;заправо они су били у фокусу његове службе. У Исусово доба Израел је био друштво свесно класних разлика. Слаби и угњетавани су буквално били немоћни да побољшају било шта у животу, и су били отворени да приме поруку која каже “дошло је до вас царство Божије” (Лука 10:9). Ово је порука коју морамо пренети свима около нас који имају очајничку потребу да је чују. Потреба за духовношћу је изражена чак и у релативно богатим земљама—а можда поготово у тим земљама. Хришћани треба да следе Исусов пример и шире добру вест о спасењу духовно сиромашнима. Царство Божије је близу, и време постаје краће сваки дан.
Еванђеље по Луки
