Питање
Како могу да учиним Исус Христос да буде Господ у мом животу?
Одговор
Кључ за разумевање је, да је Исус Христос већ Господ у вашем животу. Ми не можемо да направимо Исуса Христа да буде Господ. Исус Христос је Господ. Оно што треба да учинимо је да се покоримо његовом господству. Друга реч за наш одговор на Исусово господство је "покорство." Да се покориш значи да се препустиш вољи и контроли другог, а у односу на хришћане означава да се препустимо вољи и контроли Исуса Христа. То значи да када Свето Писмо заповеда верницима да воле једни друге (Јован 5:17), то је оно што треба да учине. Када Свето Писмо каже да не чинимо прељубу или да не крадемо (2. Мојсијева 20:14-15), то значи да не треба да га правимо. Потребно је да разумемо да је покорство или послушност Божијим заповестима везано за хришћански раст и зрелост, и да није услов особа да постане хришћанин. Особа не постаје хришћанин кроз дела, већ само вером у Исуса Христа (Ефесцима 2:8-9).
Требали бисмо да шватимо да се потпуна послушност не може постићи само жељом то да догоди или снагом нечијег унутрашњег бића. То се неће догодити само зато што смо ми тако "одлучили". Без силе и снаге Светог Духа чак и верници су склони грешном понашању и мислима. Да бисмо били послушни, морамо се ослонити на снагу коју нам даје сила Светог Духа који пребива у нама (Јован 14:16-17). Ово је само по себи чин послушности, јер нам је у Посланици Ефецима заповеђено да будемо испуњени Духом. Ово не значи да верник добија више од Духа, већ да Свети Дух добија више од верника—које је цела идеја покорности. Да будеш испуњен Духом означава да се препустиш контроли Духа. У пракси, ово се дешава када верник одговори позитивно на вођство Светог Духа. Ово се не односи на осећање да је неко вођен у пуновремену хришћанску службу, и послушност том обећању, иако и то може бити укључено. Радије, то се односи на свакодневно доношење одлука, као што је да будемо љубазни према некоме ко се односио лоше према нама (Римљанима 12:17); да смо искрени у нашој комуникацији са другима (Ефесцима 4:25); да смо поштени у нашим пословним односима (Ефесцима 4:28); или да проводимо време у молитви и изучавању Божије Речи као што нам је заповеђено (2. Тимотеју 2:15). Ово су само неки од примера свакодневних одлука које показују нашу покорност Исусу Христу.
Такође је важно напоменути да чак и када не успемо да се покоримо, Бог се побринуо за то да можемо да останемо у заједници са Њим. Прва Јованова 1:9, каже: " Ако исповедамо своје грехе, Он је веран и праведан — да нам опрости грехе и очисти нас од сваке неправедности." Чак и ово је део покорности и послушности—да исповедамо наше грехе Богу за да можемо да останемо у заједништву са Њим.Важно је напоменути да када смо исправљени пред тешком одлуком, прво нешто које треба да направимо је да се молимо, тражећи од Господа да нам помогне да донесемо исправну одлуку и/или да будемо послушни ономе што већ знамо да је исправно из Божије Речи.
Да сумирамо идеју Христовог Господства, она се не састоји од једног чина послушности, вец́ се мери целокупном послушношћу и не може се постиц́и властитом силом или снагом, вец́ снагом која нам је на располагању кроз Светог Духа који пребива у нама. Најјачи смо кад се уздамо у Њега (2. Коринц́анима 12:10).
English
Како могу да учиним Исус Христос да буде Господ у мом животу?
