Питање
Да ли је Исус икада био љут?
Одговор
Када је Исус очистио храм од мењача новца и продаваца животиња, Он је показао много емоција и љутњу (Матеја 21:12-13; Марко 11:15-18; Јован 2:13-22). Исусова емоција описана је као „ревност” за Божији дом (Јован 2:17). Његова љутња била је чиста и потпуно оправдана, јер је у корену исте била брига за Божију светост и слављење. С обзиром да су те вредности биле доводене у питање, Исус је предузео брзу и одлучну акцију. Исус је, други пут, показао љутњу у синагоги у Капернаауму. Када су фарисеји одбили да одговоре на Исусова питања:„Погледавши их наоколо с гневом, тужан због окорелости њиховога срца“ (Марко 3:5).
Често помислимо да је љутња себична, деструктивна емоција коју треба да, у потпуности, избришемо из наших живота. Међутим, чињеница да је Исус некада бивао љут указује, да је она сама, као емоција, није ни добро ни лоше. Ово се појављује још негде у Новом завету. Ефесцима 4:26 нас упућују да „не грешимо у љутњи“ и да сунце не зађе над нашим гневом. Заповест није да „избегавамо љутњу“ ( да га поричемо или игноришемо), већ да се са њим изборимо на одговарајући начин и на време. Следеће чињенице о Исусовом показивању љутње треба да се узму у обзир:
1) Његова љутња имала је праву мотивацију. Другим речима, Он је био љут због правих разлога. Исусова љутња није долазила због безначајних аргумената или личних увреда против Њега. Себичност није била укључена.
2) Његова љутња имала је исправан фокус. Није био љут на Бога или због „слабости“ других људи. Његова љутња била је усмерена на грешно понашање и истинску неправду.
3) Његова љутња била је и исправно пропраћена. Марко 3:5 каже да је Његову љутњу пратила туга због недостатка вере међу фарисејима. Исусова љутња потицала је од љубави према фарисејима и бриге за њихово духовно стање. Није имала ништа са мржњом или злом вољом.
4) Његова љутња била је исправно контролисана. Исус никада није губио контролу, чак ни у свом гневу. Вођама храма није се свидело Његово чишћење храма (Лука 19:47), али Он није учинио ништа грешно. Он је контролисао своје емоције, а не обрнуто.
5) Његов гнев имао је одређено трајање. Није дозволио да Његов гнев прерасте у горчину; није гунђао. Он се суочавао са сваком ситуацијом на исправан начин и правовремено се носио са љутњом.
6) Исусова љутња показала је прави резултат, неизбежну последицу побожног поступка. Његова љутња, као и све друге емоције, била је утемељена на Божијој Речи; тако је Исусов одговор задовољавао Божију вољу.
Када се разљутимо, исувише често немамо контролу или прави фокус. Паднемо на једној од ове две ставке. То је људски гнев, за који нам је речено: „Знајте ово, драга моја браћо. Сваки човек нека буде брз чути, спор говорити, спор на гнев; јер човечији гнев не ствара праведност пред Богом” (Јаковљева 1:19-20). Исус није показивао људски гнев, већ савршену и праведну Божију озлојеђеност.
Да ли је Исус икада био љут?
