Питање
Да ли је Исус мит? Да ли је Исус само копија паганских богова других древних религија?
Одговор
Доста људи тврди да су записи о Исусу у Новом завету просто митови позајмљени из паганске традиције, као што су приче о Озирису, Дионисију, Адонису, Атису и Митри. Ти људи тврде да су митови у суштини исти као новозаветна прича о Исусу Христу из Назарета. Као што Ден Браун тврди у својој књизи „Да Винчијев код”: „Ништа у хришћанству није оригинал”.
Да бисмо открили истину о тврдњи да су писци еванђеља позајмили из митологије, битно је 1) да се позабавимо историјом која лежи иза тих тврдњи, 2) испитамо истинске описе лажних богова који се упоређују са Христом, 3) изнесемо на видело евентуалне заблуде које се стварају и 4) видимо зашто су новозаветна еванђеља веродостојни описи истинског и историјског Исуса Христа.
Тврдња да је Исус мит или да су извештаји о Њему претеривање потекло је од либералних немачких теолога 19. века. У суштини, они су тврдили да Исус није био ништа више од копије популарних богова плодности који су умирали и устајали из мртвих на различитим местима – Тамуз у Месопотамији, Адонис у Сирији, Атис у Малој Азији и Хорус у Египту. Треба нагласити да ниједна од књига која је промовисала те теорије није била озбиљно шваћена у то време. Тврдњу да је Исус рециклирани Тамуз испитали су савремени научници и донели закључак да је у потпуности без основа. Тек недавно су ове тврдње поново добиле на актуелности, првенствено захваљујући појави интернета и масовном ширењу информација из непоузданих извора.
Ово нас води до следеће области испитивања – да ли митолошки богови из античких времена заиста осликавају личност Исуса Христа? На пример, филм „Дух времена” (Зеитгеист) тврди следеће о египатском богу Хорусу:
• Родила га је девица 25. Децембра: Изида Марија
• Звезда на истоку наговестила је његов долазак
• Три краља дошла су да се поклоне новог „спаситељу”
• Постао је чудо од детета које је подучавало са 12 година
• Са 30 година био је „крштен” и започео је „службу”
• Хорус је имао 12 „ученика”
• Хоруса су други издали
• Био је распет
• Био је укопан три дана
Васкрсао је после три дана
Међутим, када се темељно испитају списи о Хорусу, ево шта је закључак:
• Хоруса јесте родила Изида; не помиње се у историји под именом „Марија”. Штавише, „Марија” је наша верзија њеног правог имена Миријам. ,Марија” се чак ни не користи у првобитном библијском тексту.
• Изида није била девица; била је удовица Озириса и зачела је Хоруса са Озирисом
• Хорус је рођен током месеца кхоиак (октобар/новембар), а не 25. децембра. Штавише, у Библији се не помиње тачан датум Христовог рођења.
• Не постоји запис да су три краља посетила Хоруса на рођењу. Библија никада не помиње тачан број мудраца који су посетили Христа.
• Хорус ни на који начин није „спаситељ”; он није ни за кога умро.
• Не постоји запис да је Хорус подучавао са 12 година.
• Хорус није био „крштен”. Једини извештај у коме се Хорус повезује са водом је једна прича у којој је Хорус растргнут, када Изида наређује богу крокодила да га избаци из воде.
• Хорус није имао „службу”.
• Хорус није имао 12 ученика. Према његовим записима, Хорус је имао четири полубога следбеника и постоје неке назнаке да га је следило 16 људских следбеника и непознат број ковача који је са њим ратовао.
• Нема извештаја по коме је Хоруса издао пријатељ.
• Хорус није распет. Постоје различити извештаји о Хорусовој смрти, али ниједан не укључује распеће.
• Не постоји извештај по коме је Хорус био покопан три дана.
Хорус није васкрсао. Не постоји извештај по коме је Хорус устао из гроба у телу у коме је био покопан. По неким извештајима Изида је вратила у живот Хоруса/Озириса, да би потом постао господар подземног света.
Када се упореде, Исус и Хорус имају малу или никакву сличност.
Они који тврде да је Исус Христос мит такође Га упоређују са Митром. Сви горенаведени описи Хоруса односе се и на Митру (нпр. рођен од девице, распет,устао трећи дан итд). Али шта мит о Митрасу заиста говори?
• Настао је од стене, није га родила жена.
• Борио се прво са сунцем, потом са прастарим биком, за кога се сматрало да је прво створење. Митра је убио бика, који је, затим, постао база за живот људског рода.
• Митрово рођење славило се 25. децембра, заједном са зимском краткодневницом.
• Нема помена да је он био велики учитељ.
• Нигде се не помиње да је Митра имао 12 ученика. Та идеја можда је потекла од мурала на коме је Митра окружен са дванаест знакова зодијака.
• Митрас није васкрсао у телу. Напротив, када је он завршио своју земаљску службу, одведен је кочијама у рај, жив и здрав. Ранохришћански писац Тертулијан јесте писао о поклоницима Митре који су поново оживљавали сцене васкрсења, али ово се десило много касније после новозаветног доба, тако да, ако је и било копирања, митраизам је копирао хришћанство.
Још примера може се дати о Кришни, Атису, Дионисију и другим митолошким боговима, али резултат је исти. На крају, историјски Исус описан у Библији је јединствен. Наводне сличности Исусове приче и паганских митова су претеране. Поред тога, док приче о Хорусу, Митрасу и другима датирају пре хришћанства, има врло мало историјских записа о претхришћанским веровањима тих религија. Велика већина најранијих списа ових религија потичу из трећег и четвртог века нове ере. Претпоставити да су претхришћанска веровања ових религија (за које не постоје докази) идентична њиховим пост хришћанским веровањима је наивно. Логичније је приписати сваку сличност између ових религија и хришћанства томе да су оне копирале хришћанска учења о Исусу.
Ово нас води до следеће области коју треба испитати: логичне заблуде оних који су тврдили да је хришћанство позајмљивало из религија паганских мистерија. Посебно ћемо размотрити две заблуде: заблуду погрешног узрока и заблуду погрешних термина.
Ако једна претходи другој, неки доносе закључак да прва ствар мора да је била узрок другој. Ово је заблуда погрешног узрока. Можда петао кукуриче пре свитања, али то не значи да петао доводи до свитања. Чак и да су предхришћански извештаји о митолошким боговима веома личили Христу (а не личе), то не значи да су они били узрок томе да писци еванђеља измисле погрешног Исуса. Та тврдња је иста као када бисмо рекли да је ТВ серија „Ратови звезда” довела до оснивања програма васионских бродова у свемирској агенцији НАСА.
Терминолошка заблуда настаје када се речи поново дефинишу да би се нешто доказало. На пример, филм „Дух времена” (Зеитгеист) каже за Хоруса да је „започео своју службу”, али реч „служба” је редефинисана. Хорус није имао истинску „службу” – ништа налик Христовој служби. Они који тврде да постоји веза између Митре и Исуса причају о „крштењу” које је уводило потенцијалне вернике у секту Митре, али шта је то, у ствари, било? Митрови свештеници би смештали вернике у јаму, поставили бика преко јаме, распорили бикову утробу, прекривајући вернике крвљу и изнутрицама. Таква пракса ни по чему није слична хришћанском крштењу – особи која се урања у воду (симбол Христове смрти), а потом израња из воде (симбол Христовог варскрсења). Али, заступници митолошког Исуса на превару користе овај термин „крштење” да би описали оба ритуал у нади да ће из повезати.
Ово нас доводи до питања истинитости Новог завета. Ни за једно друго дело антике нема толико пуно доказа о веродостојности као за Нови завет. Нови завет има више писаца (девет), квалитетније писце и писце ранијег датума него било који други документ из тог периода. Поред тога, историја говори да су ови писци умрли, јер су веровали да је Исус устао из мртвих. Док неки могу да умру за лаж за коју верују да је истина, ниједна особа не умире за лаж за коју зна да је лаж. Размисли о томе- уколико се неко спрема да те разапне наопачке, као што се десило апостолу Петру, и све што је требало да урадиш да спасиш свој живот је да се одрекнеш лажи коју си намерно изговорио, шта би урадио?
Поред тога, историја је показала да је потребно да прођу бар две генерације пре него што мит може да се уврсти у историјски запис. Разлог томе је док год постоје очевици догађаја, грешке се могу оповргнути , а митско улепшавање може да се обелодани. Сва еванђеља Новог завета написана су током живота очевидаца, нпр. као Павлове посланице које су написане већ око 50. године нове ере. Павле директно позива савремене очевице да поткрепе његово сведочанство (1. Коринћанима 15:6).
Нови завет потврђује да, у првом веку, Исус није замењен ни са једним другим богом. Када је Павле проповедао у Атини, виђени градски мислиоци рекли су: „Изгледа да проповеда туђе богове; јер је проповедао еванђеље о Исусу и о васкрсењу. Најзад га узеше, одведоше на Ареопаг и рекоше: можемо ли да дознамо каква је то нова наука, коју ти казујеш? Пуниш нам уши нечим чудноватим; хоћемо, дакле, да знамо шта је то” (Дела 17:18-20). Јасно је, да је Павле изнова користио приче других богова, Атињани не би рекли да је ова доктрина „ново” и „чудновато“ учење. Да је богова који умиру и устају из мртвих било пуно у првом веку, зашто онда епикурејци и стоици нису рекли, када је Павле проповедао о Исусовом устајању из мртвих: „Аха, мислиш као Хорус и Митра? ”
Можемо закључити да је тврдња да је Исус копија митолошких богова потекла од аутора чије је радове одбацила академска заједница, јер садрже многе заблуде и не могу да се пореде са новозаветним еванђељима, која су се поднела две хиљаде година дубоке анализе. Наводне паралеле између Исуса и других богова нестају када се оригинални митови испитају. Теорија да је Исус мит ослања се на селективне описе, погрешно шваћене речи и погрешне претпоставке.
Исус Христос је јединствена историјска личност и Његов глас уздиже се над свим лажним боговима док поставља питање које на крају одређује вечну судбину појединца: „А ви шта кажете, ко сам ја?” (Матеј 16:15).
Да ли је Исус мит? Да ли је Исус само копија паганских богова других древних религија?
