Питање
Које је било значење и свхра Исусових искушења?
Одговор
После крштења, Исус „се пун Духа Светога врати с Јордана, и водио га је Дух по пустињи, где га је ђаво кушао четрдесет дана” (Лука 4:1-2).Ова три искушења у пустињи била су покушај да се Исус одврати од своје оданости Богу ка Сатани. Слично искушење видимо у Матеју 16:21-23, где Сатана, кроз Петра, куша Исуса да заобиђе крст за који је био предодређен. Лука 4:13 говори нам да је, после искушења у пустињи, Сатана „одступио од њега за неко време”, што је, изгледа указивало, да је Сатана и даље кушао Исуса, мада ти догађаји нису забележени. Битно је да Он, упркос разним искушењима, није згрешио.
Јасно је да је Бог имао сврху што је дозволио да Исус буде искушан у пустињи, из изјаве „водио га је Дух по пустињи”. Једна сврха је да будемо сигурни да имамо првосвештеника који је у стању да се поистовети са нама у свим нашим слабостима и несрећама (Јеврејима 4:15), јер Он је био кушан на свим пољима, као што смо и ми. Људска природа нашег Господа омогућава Му да се поистовети са нашим слабостима, јер је и Он био подложан слабостима. „Јер, зато што је и сам трпео кад је био кушан, може да помогне онима који се искушавају“(Јеврејима 2:18). Грчка реч „искушан” значи “ставити на тест”. Када смо на тесту и када нас кушају животне околности, можемо бити сигурни да нас Исус разуме и поистовећује се са нама као неко ко је прошао кроз исте кушње.
Исусова искушења прате три шеме које су заједничке свим људима. Прво искушење тиче се пожуде тела (Матеј 4:3-4), које укључује све облике физичких жеља. Наш Господ је био гладан и ђаво га је кушао да претвори камење у хлеб, али Он је одговорио цитирајући Поновљени закон 8:3. Друго искушење тицало се поноса живота (Матеј 4:5-7) и овде је ђаво покушао да употреби библијски стих против Њега (Псалам 91:11-12), али Господ је одговорио користећи Библију (Поновљени закон 6:16), наводећи да би било погрешно за Њега да злоупотреби сопствену власт.
Треће искушење тиче се пожуде очију (Матеј 4:8-10) и ако је постојала нека пречица до статуса Спаситеља, ово би био начин, избегавајући страдање и распеће због кога је првобитно и дошао. Ђаво је већ имао контролу над светским царствима (Ефесцима 2:2), али био је спреман да све преда Христу у замену за Његову оданост. И сама помисао на то наводи Господњу божанску природу да се стресе и Он оштро одговара: „Клањај се Господу, Богу своме, и њему јединоме служи“ (Матеј 4:10; Поновљени закон 6:13).
Постоје многа искушења у која можемо да паднемо, јер су наша тела по природи слаба, али имамо Бога који неће дозволити да будемо кушани више него што можемо да поднесемо; Он ће обезбедити излаз (1. Коринћанима 10:13). Стога, можемо живети у победи и захвалимо Богу за избављење од искушења. Исусово искуство у пустињи помаже нам да увидимо ова уобичајена искушења која нас спречавају да успешно служимо Богу.
Такође, из Исусовог одговора на искушења, видимо какав треба да буде наш одговор – цитирајући Библију. Силе зла нам долазе са небројеним искушењима, али сва она садрже у својој суштини три исте ствари: пожуду очију, пожуду тела и понос живота (1. Јованова 2:16). Можемо признати и борити се против ових искушења тако што ћемо натопити наша срца и умове истином. Оружје хришћанског војника у духовној борби укључује само једно нападачко оружје, мач Духа који је Реч Божија (Ефесцима 6:17). Блиско познавање Библије ставиће мач у наше руке и оспособити нас да будемо победници над искушењима.
Које је било значење и свхра Исусових искушења?
