Питање
Да ли Библија описује да је Исус био слављен?
Одговор
Слављење значи „поштовање дато божанском бићу". Ако је Исус био слављен и ако је то слављење прихватао, тиме је потврђивао своје божанство. Ово је битно, јер постоје они који поричу Христово божанство, и уместо тога му додељују позицију мању од Бога. Ипак, Исус је прихватао слављење. Као друга особа Тројства, Он је био и јесте слављен.
Од почетка Исусовог живота, видимо примере како га славе. Чим су мудраци угледали одојче Христа „падоше ничице и поклонише му се″ (Матеј 2:11). Библија бележи одазив који је Исус примио када је, тријумфално, ушао у Јерусалим: „А народ који је ишао пред њим и за њим викао је: ,Осана сину Давидову; нека је благословен који долази у име Господње; осана на висиниʾ″ (Матеј 21:9; Јован 12:13). Реч „осана" је узвик спасења и издраз обожавања. Ову реч, коју користи мноштво, дефинитивно је облик слављења.
Одмах после, Исус је задивио ученике тиме што је ходао по води: „А који су били у чамцу падоше пред њега говорећи: заиста си Божији Син″ (Матеј 14:33). Још два незаборавна тренутка у којима Исус прихвата слављење десила су одмах после Његовог васкрсења. Неке од жена (Матеј 28:8-9; Марко 16:1; Лука 24:10) ишли су ка ученицима, намеравајући да им кажу за васкрсење, када их је Исус сусрео. Када су шватиле да је то Он „пришавши ухватише његове ноге и поклонише му се″ (Матеј 28:9).
Ту је и случај Томе, који није веровао да је Исус устао из мртвих, упркос сведочењу ученика да је то чињеница. Прошла је недељу дана од васкрсења, а Тома је и даље сумњао. Исус се, знајући Томине сумње, приказао Томи и показао је ожиљке од ексера на својим рукама и ногама, као и рану на свом бедру. Како је Тома одговорио? „Тома одговори и рече му: ,Господ мој и Бог мојʾ″ (Јован 20:28). Ни у једном тренутку не видимо да је Исус рекао онима који га славе да престану, као што су то обични људи, чак и анђели говорили, када су их други погрешно славили (Дела 10:25-26; Откривење 19:9-10).
Настављамо да славимо Исуса данас нудећи му се ка жива жртва — нудећи себе Богу, путем вере у Исуса Христа, да чини са нама оно што мисли да је подесно (Римљанима 12:1-2). Исус је рекао: „Бог је дух, и који му се моле треба да се моле у духу и истини″ (Јован 4:24). Ми славимо Бога у духу и истини слушајући Његове заповести. Слављење није само клањање Исусу, бацање палминих гранчица подно Његових ногу или певање и узвикивање о томе како га волимо. Слављење укључује познавање Њега, заједништво са Њим, службу Њему и веру у Њега.
English
Да ли Библија описује да је Исус био слављен?
