Питање
Зашто Јевреји и Арапи/Муслимани мрзе једни друге?
Одговор
Прво, важно је да шватимо да нису сви Арапи муслимани, и нису сви муслимани Арапи. Док су већина Арапа муслимани, постоји много немуслиманских Арапа. Даље, постоји много више Арапа који нису муслимани (у областима као што су Индонезија и Малазија) него Арапа муслимана. Друго, треба да се сетимо да сви Арапи не мрзе Јевреје, да сви муслимани не мрзе Јевреје и да сви Јевреји не мрзе Арапе и муслимане. Треба да смо пажљиви и да избегавамо да стварамо стереотипе људе. Међутим, имајући на уму ово што смо рекли, генерално можемо да кажемо да међусобно Арапи и муслимани се не подносе са Јеврејима и немају поверења једни у друге.
Ако постоји директно објашњење у Библији за овакво непријатељство, онда оно сеже чак до Аврама. Јевреји су потомци Аврамовог сина Исака. Арапи су потомци Аврамовог сина Исмаила. Како је Исмаил био син робиње (Прва Мојсијева 16:1-16) а Исак је био обећани син који је требало да наследи обећања дата Авраму (Прва Мојсијева 21:1-3), очигледно је да је било неког непријатељства међу два брата. И зато што је Исмаил малтретирао Исака(Генесис 21:9), Сара је наговорила Аврама да отера Агар и Исмаила (Прва Мојсијева 21:11-21). Ово је код Исмаила очигледно изазвало још веће непријатељство према Исаку. Један анђео је чак дао пророштво Агар, да ће Исмаил “живети у непријатељству према свој браћи својој” (Прва Мојсијева 16:11-12).
Исламска религија, чије присталице су већином Арапи, је ово непријатељство продубила. Куран садржи на неки начин контрадикторне инструкције муслиманима у погледу Јевреја. У једном тренутку, он упућује муслимане да се односе према Јеврејима као према браћи, док у следећем тренутку заповеда муслиманима да нападну Јевреје који одбију да се обрате у Ислам. Куран такође доводи у конфликт то који је син био уистину син обећања. Јеврејско Писмо каже да је то био Исак. Куран каже да је то био Исмаил. Куран учи да је Исмаил био тај кога је Аврам замало жртвовао, не Исак (што је у супротности са Првом Мојсијевом, глава 22). Ова расправа, ко је био син обећања, доприноси непријатељству све до данас.
Међутим, прастари корен горчине између Исака и Исмаила не објашњава у потпуности непријатељство између Јевреја и Арапа данас. У ствари, хиљаду година блиско- источне историје, Јевреји и Арапи су живели у релативном миру и индиферентности једни према другима. Првенствени разлог непријатељства има новије порекло. После Другог Светског Рата, када су Уједињене Нације дале један део Израелске земље Јеврејском народу, та земља је у то време првенствено била насељена Арапима (Палестинцима). Већина Арапа је жестоко протестовала против тога да Израелски народ окупира ту земљу. Арапски народи су се ујединили и напали Израел у покушају да их протерају из земље – али су били у потпуности поражени од стране Израела. И од тада постоји огромно непријатељство између Израела и његових Арапских суседа. Ако погледате карту, Израел поседује један мали делић земље која је окружена много већим Арапским народима као што су Јордан, Сирија, Саудијска Арабија, Ирак и Египат. Наш став је, библиски говорећи, да Израел има право да постоји као нација са својом сопственом земљом – да је Бог дао Израелску земљу Јаковљевим потомцима, који је био Аврамов унук. У исто време, тврдо верујемо да Израел треба да тежи ка миру и поштовању према својим арапским суседима. Псалам 122:6 каже: "Молите се за мир у Јерусалиму: нека буде добро онима који љубе тебе."
Зашто Јевреји и Арапи/Муслимани мрзе једни друге?
