Питање
Зашто је Јуда издао Исуса?
Одговор
Не можемо засигурно да знамо зашто је Јуда издао Исуса, али неке ствари су ипак јасне. Прво, и поред тога што је постао један од Дванаесторице (Јован 6:64) сви докази из Светог писма указују на то да Јуда никад није поверовао да је Исус Бог. Можда чак није био уверен ни да је Исус Месија, бар не по његовом шватању. Јуда никад није као остали ученици звао Исуса Господом, већ му се обраћао са „учитељу“, што значи да за њега није био ништа више од тога. И док су остали ученици испољавали своју веру и лојалност (Јован 6:68; 11:6), Јуда се није оглашавао. Тај недостатак вере био је темељ за све оно што је уследило. Исто може да вреди и за сваког од нас. Ако не препознамо да је Исус отелотворени Бог који једини може да нам да опроштење од греха, а самим тим и вечно спасење, суочићемо се са озбиљним проблемима који настају из тога.
Друго, Јуди није само мањкало вере у Исуса, већ је и његов однос са њим био прилично хладан. У списковима Дванаесторице у синоптичким еванђељима налазимо углавном исти редослед ученика, с мањим изменама (Матеј 10:2-4; Марко 3:16-19; Лука 6:14-16). Верује се да тај редослед показује и колико је сваки ученик био близак са Исусом. Петар и браћа Јаков и Јован увек су на врху списка. С друге стране, једини разговори који су забележени између Исуса и Јуде су они када га је Исус укорио због опаске упућене Марији (Јован 12:1-8) и Јудино порицање издаје (Матеј 26:25; Лука 22:48).
Треће, Јуда је био толико заслепљен похлепом да га није било брига што ће издати Исусово поверење, па ни своје другове (Јован 12:5-6). Можда је одлучио да следи Исуса зато што је видео корист у скупљању заједничких прилога. То што је баш он био задужен за чување заједничке кесе с новцем указује на његов материјализам (Јован 13:29).
Поред свега, Јуда је попут већине у то време веровао да ће Месија ослободити Јудеју од римске власти и заузети владарско место међу Јеврејима. Можда је следио Исуса зато што се надао политичком положају. Очекивао је да ће после револуције бити део владајуће елите. Али, кад је Исус јасно обзнанио да неће подизати побуну против Рима већ да га чека смрт, Јуда је почео да планира како да га изда. Вероватно је помислио да, пошто нема намеру да се супротставља Римљанима, Исус није прави Месија.
У Старом завету има неколико стихова који говоре о Јудиној издаји, а ми издвајамо два:
“И човек мира мог, у ког се уздах, који јеђаше хлеб мој, подиже на ме пету" (Псалам 41:9, види испуњење у Матеј 26.14, 48-49). “И рекох им: Ако вам је драго, дајте ми моју плату; ако ли није немојте; и измерише ми плату, тридесет сребрника. И рече ми Господ: Баци лончару ту часну цену којом ме проценише. И узевши тридесет сребрника бацих их у дом Господњи лончару" (Захарија 11:12-13, види испуњење у Матеј 27:3-5). Ови стихови показују да је Бог знао за Јудину издају и да је она испланирана унапред као и Исусова смрт.
Али, ако је то све тако, да ли је Јуда имао избора и може ли бити одговоран за свој удео у Исусовој смрти? Многима је тешко да помире концепт слободне воље са тим да Бог види будућност, а то је због нашег ограниченог линеарног проласка кроз време. Али, ако замислимо Бога који постоји ван времена, јер он је створио све пре његовог почетка, онда ћемо разумети да он сваки тренутак види као садашњост. Ми време доживљавамо линеарно, као праву линију кроз коју путујемо из једне тачке у другу и сећамо се прошлости, али нисмо у стању да видимо будућност. Бог, међутим, није на тој линији, већ поред ње. Можемо и да замислимо време као круг у чијем средишту стоји Бог, што му омогућава да буде пођеднако удаљен од сваке временске тачке.
Било како било, Јуда је имао потпуну слободу избора, бар до тренутка док у њега није ушао сотона (Јован 13:27). Божије предзнање (Јован 13:10, 18,21) ни у ком случају није превазилазило Јудину могућност да изабере. Бог је унапред видео шта ће да уради Јуда. Исус је јасно подвукао да Јуда сноси одговорност за своју одлуку и да ће одговарати због тога. “Заиста вам кажем да ће ме издати један од вас - који једе са мном” (Марко 14:18). Приметићете да Исус тај чин сматра издајом и зато каже: “Син човечији иде, додуше, као што је написано за њега; али тешко оном човеку који посредује у издајству Сина човечијег; боље би му било да се није родио тај човек“ (Марко 14:21). И сотона има свој део одговорности у томе, као што видимо у Јовану 13:26-27. Бог је у својој мудрости сотонину побуну преокренуо у корист човечанства. Сотона је помогао да Исус буде послат на крст, али је на том крсту побеђена смрт после чега је спасење постало доступно свима који прихвате Исуса Христа за свог Спаситеља.
Зашто је Јуда издао Исуса?
