Питање
Шта значи узимати Господње име узалуд?
Одговор
Иако многи мисле да се узимање Господњег имена узалуд односи на коришћење Његовог имена у псовки, то је много више од тога. Да бисмо разумели озбиљност узимања Господњег имена узалуд, морамо прво да видимо Господње име из Његове перспективе, као што је то наведено у Светом писму. Бог Израела је познат под многим именима и титулама, али сам концепт који је утеловљен у Божијем имену игра важну и јединствену улогу у Светом писму. Божија природа и његови атрибути, цело Његово биће и посебно Његова слава се осликавају у Његовом имену (Псалам 8:1). Псалам 111:9 каже: „Име је Његово свето, и ваља Му се клањати", и Господова молитва почиње обраћањем Богу речима: „Нека се свети име твоје" (Матеј 6:9), што је показатељ да у нашим молитвама треба Богу да се обраћамо са највећим поштовањем. Превише често упадамо у Божије присуство са дрским списком шта нам треба, не обазирући се на Његову светост, величанственост и огроман јаз који нас раздваја од Њега. Дозвољено нам је чак и да дођемо пред Његов престо само због Његове благодатне, милостиве љубави коју има за Свој народ (Јеврејима 4:16). Никада не смемо да узимамо Његову благодат здраво за готово.
Узимањем у обзир величину Божијег имена, свако коришћење Његовог имена које му не даје част или које прља Његов карактер је узимање Божијег имена узалуд. Трећа од Десет заповести нам брани да узимамо Господње име са непоштовањем јер то указује да Њега не поштујемо. Особа која узима Господње име узалуд наћи ће се кривим пред Богом (Излазак 20:7). У Старом завету непоштовање према Божјем имену је било неиспуњавање заклетве Његово име (Левитска 19:12). Човек који узима Божије име да би дао тежину својој заклетви, а онда погазио своје обећање би показао да не поштује Бога, као и да нема страх да ће га Бог казнити због тога. У основи, то је било подједнако порицању Божијег постојања За вернике, међутим, нема потребе да користе Божије име да би осигурали неку заклетву јер ми пре свега не треба да дајемо заклетве, већ да наше „да буде да" и наше „не буде не" (Матеј 5:33-37).
Постоји шири обим у коме људи данас узимају Господње име узалуд. Они који се моле у Христово име, и узимају Његово име као део свог идентитета, али намерно и стално не поштују Његове заповести, узимају Његово име узалуд. Христос је добио име изнад сваког имена, пред којим ће се свако колено поклонити (Филипљанима 2:9-10), и када узмемо за себе назив „хришћанин", морамо да разумемо та то значи. Ако исповедамо да смо хришћани, али се понашамо, мислимо и говоримо на светски или профани начин, узимамо Његово име узалуд. Када погрешно представљамо Христа, било намерно или због непознавања хришћанске вере како је објављена у Светом писму, узимамо Господње име узалуд. Када кажемо да га волимо али не радимо оно што Он заповеда (Лука 6:46), узимамо Његово име узалуд и у опасности смо да чујемо како нам каже на Судњи дан: „...никада вас нисам упознао; одлазите од мене ви који чините безакоње" (Матеј 7:21-23).
Божије име је свето, као што је и Он свет. Господње име је представа Његове славе, величанства и највишег божанства. Требало би да одамо част и славу Његовом имену док се клањамо Богу и славимо га. Све што је мање од тога је узимање Његовог имена узалуд.
English
Шта значи узимати Господње име узалуд?
