Питање
Шта је дан за Господа?
Одговор
Дан за Господа (који се разликује од дана Господњег) је недеља. Израз „дан за Господа" користи се само једном у Библији. Откривење 1:10 каже: „У дан Господњи занех се и чух за собом снажни глас као звук трубе″. Пошто апостол Јован не говори даље о значењу тог дана, можемо да претпоставимо да је његова циљна публика, хришћани првог века, била већ упозната са овим изразом.
Неки људи претпостављају да је дан за Господа у Новом завету истоветан шабату. Бог је установио шабат за израелски народ да би се подсећали Његовог избављења из Египта (Поновљени закон 5:15). Шабат је почињао у петак током заласка сунца и завршавао се у суботу приликом заласка сунца и требало је да означи дан потпуног одмора од рада, што је симболизовало одмор Створитеља током седмог дана (Постање 2:2-3; Излазак 20:11; 23:12). Шабат је био посебан знак Израелцима да су они издвојени као следбеници најузвишенијег Бога. Њихово поштовање шабата би их издвојило од других народа око њих. Међутим, нигде се у Бибљи не помиње шабат као дан за Господа. Тај термин су Исус и апостоли и даље користили у јеврејској заједници током новозаветних времена (Матеј 12:5; Јован 7:23; Колошанима 2:16).
Недеља је била дан када је Исус Христос устао из мртвих, што је чин који је заувек одвојио хришћанство од било које друге религије (Јован 20:1). Од тада, верници су се окупљали на први дан недеље да прославе Његову победу над грехом и смрћу (Дела 20:7; 1. Коринћанима 16:2). Иако је суботу установио Бог као један свети дан, Исус је показао да је Он Господ над шабатом (Матеј 12:8). Исус је рекао да није дошао да укине, већ да испуни цео Закон. Држање правила никога не може да оправда; грешно човечанство може бити оправдано само кроз Исуса (Римљанима 3:28). Павле говори о овој истини у Колошанима 2:16-17: „Да вас, дакле, нико не осуђује за јело, или за пиће, или за какав празник, или младину, или суботу; ово је све само сен онога што ће доћи, а стварност је Христос″.
Недеља је дан на који се типично помишља када се говори о дану за Господа, али то није директна копија шабата – другим речима, недеља није „хришћански шабат". Иако треба да одвојимо дан за одмор и одамо почаст Господу који је умро и васкрсао за нас, ми нисмо под Законом (Римљанима 6:14-15). Као наново рођени Исусови следбеници, ми имамо слободу да га славимо било ког дана по својој савести. Римљанима 14 даје јасно објашњење како хришћани треба да се односе према тим суптилним сивим зонама учеништва. Стихови 4 и 5 кажу: „Један разликује дан од дана, а други сматра да су сви дани једнаки; нека је само сваки потпуно уверен у своје мишљење. Ко полаже на известан дан, чини то Господу, а ко једе Господу на славу једе, јер Богу захваљује; и који не једе Господу за љубав не једе, те и он захваљује Богу".
Неки месијански Јевреји желе да наставе да поштују шабат као свети дан, због њиховог јеврејског наслеђа. Неки хришћани се придружују својој јеврејског браћи и сестрама у држању шабата као начина да поштују Бога. Поштовање шабата је прихватљиво – дан у недељи није најбитније питање – већ мотивација срца која стоји иза тог избора је битна. Ако су легализам и држање закона мотив за поштовање шабата, онда тај избор није начињен из исправног става срца (Галатима 5:4). Када су наша срца чиста пред Господом, имамо слободу да га славимо суботом (на шабат) или недељом (дан за Господа). Богу су једнако угодна оба дана.
Исус је упозорио против легализма када је цитирао пророка Исаију: „Овај народ ме поштује уснама, а срце је њихово далеко од мене. Узалуд ме поштују учећи науке које су људске заповести″ (Матеј 15:8-9; Исаија 29:13). Бога не интересује наше поштовање ритуала, правила или захтева. Он жели наша срца која горе од Његове љубави или благодати на шабат, током дана за Господа или на било који други дан (Јеврејима 12:28-29; Псалам 51:15-17).
English
Шта је дан за Господа?
