Питање
Шта се дешава са бебама и млађом децом када умру?
Одговор
Често се у расправи о добу одговорности заборави на чињеницу да деца, ма колико да су мала нису „невина“ – у смислу да су безгрешна. Библија говори да иако бебе или деца нису починила никакав грех сви су људи, укључујући и бебе и децу, грешни пред Богом јер су наследили грех и он им се рачуна. Наслеђени грех је онај који се преноси са наших родитеља на нас. У Псалму 51:5 Давид је написао: „Гле, у безакоњу родих се, и у греху затрудне мати моја мном.” Давид је признао да је чак и приликом зачећа био грешник. Сама чињеница да понекад бебе умру показује да су чак и оне под утицајем Адамовог греха, јер су физичка и духовна смрт резултат Адамовог почетног греха.
Свака је особа, било дете, било одрастао човек, пођеднако грешна пред Богом. Једини начин да Бог буде праведан и у исто време особу прогласи праведном је да та особа прими опроштај по вери у Христа. Христ је једини пут. Јован 14:6 бележи Исусове речи: „Ја сам пут, истина и живот; нико не долази Оцу - сем кроз мене“. Петар такође тврди у Делима 4:12: „Нема спасења ни у једном другом, нити има другог имена под небом, даног људима, у ком треба да нађемо спасење.” Спасење је лични избор.
Шта је са бебама и малом децом која никада не стигну да донесу сопствену одлуку? Идеја о добу одговорности базирана је на томе да они који умру пре тог доба аутоматски бивају спасени, по Божијој благодати и милости. Веровање у доба одговорности подразумева да сви који умру пре доба у коме су у стању да донесу одлуку за или против Христа бивају спасени. Тринаест година је уобичајено доба које се сматра добом одговорности на основу јеврејског обичаја да дете постаје одрасла особа са 13 година. Међутим, Библија нигде јасно не говори да је тако. То се разликује од детета до детета. Дете је ушло у доба одговорности онда када је у стању да донесе одлуку за или против Христа.
Уз то, треба имати и ово на уму: Христова смрт је била довољна за цео људски род. 1. Јованова 2:2 каже да је Исус „жртва помирења за наше грехе, не само за наше него и за грехе целога света.” Овај стих јасно говори да је Исусова смрт била довољна за све грехе свих људи, не само оних који су дошли Њему по вери. Чињеница да је Христова смрт била довољна за све грехе даје могућност да Бог примени ту жртву онима који никада нису могли да поверују.
Одељак који наизглед говори о овој теми више од осталих налази се у 2. Самуиловој 12:21-23. Контекст ових стихова је да је да је Цар Давид починио прељубу са Витсавејом, што је довело до трудноће. Господ је послао пророка Натана да обавести Давида да ће због греха Господ да узме дете. Давид је на то реаговао ридањем, жалошћу и молитвом за дете, али када је дете умрло Давид је престао да жали. Давидове слуге су се изненадиле кад си то виделе и рекли су: „Шта то радиш? Док беше дете живо, постио си и плакао; а кад умре дете, устао си и једеш. 22 А он рече: Док дете беше живо, постио сам и плакао, јер говорах: ко зна, може се смиловати Господ на ме да дете остане живо. 23 А сад умрло је; што бих постио? Могу ли га повратити? Ја ћу отићи к њему, али он неће се вратити к мени.” Давидов одговор показује да су они који не могу да верују сигурни у Господу. Давид је рекао да он може да оде детету али да не може да га врати код себе. И оно што је пођеднако битно, чини се да је Давид је у овоме нашао утеху. Другим речима, Давид је рекао да ће видети дете (на небу), иако не може да га врати.
Иако је могуће да Бог приписао Христову плату за грех на оне који не могу да верују, Библија не каже изричито да Он то ради. Зато ово није тематика око које можемо да будемо непопустљиви или догматични. Идеја да би Бог приписао Христову плату за грех на оне који не могу да верују чини се да је у складу са Његовом љубављу и милошћу. Наше мишљење је да Бог приписује Христову плату за грех на млађу децу и оне који су ментално хендикепирани јер нису у стању да разумеју своју грешну природу и потребу за Спаситељем, али ипак не можемо да будемо догматични у вези с тим. У једно смо сигурни: Бог је пун љубави, свет, милостив, праведан и благодатан. Све што чини је увек исправно и добро.
Шта се дешава са бебама и млађом децом када умру?
