Питање
Шта је антиномизам?
Одговор
Реч антиномизам потиче од две грчке речи: анти, што значи „против" и номос, што значи „закон". Антиномизам значи „против закона". У теолошком смислу, антиномизам је веровање да не постоји морални закон за који Бог очекује да му се хришћани покоравају. Антиномизам доводи библијско учење до небиблијских закључака. Библија поучава да се од хришћана не очекује да поштују старозаветни закон као начин за спасење, Када је Исус Христос умро на крсту, испунио је старозаветни закон (Римљанима 10:4; Галатима 3:23-25; Ефежанима 2:15). Закључак да не постоји морални закон за који Бог очекује да га хришћани поштују је у супротности са Библијом.
Апостол Павле се борио са проблемом антиномизма у Римљанима 6:1-2: „Шта ћемо, дакле, рећи? Да останемо и даље у греху — да би се благодат умножила? Далеко од тога. Како ћемо ми, који смо умрли греху, и даље у њему живети?" Најчешћа замерка на доктрину спасења искључиво по милости је да она подстиче људе на грех. Људи се можда питају: „Ако сам спасен по благодати и ако су ми сви греси опроштени, зашто да не грешим колико желим?" То размишљање не потиче од особе која је заиста обраћена јер право обраћење производи већу жељу да особа буде послушна Богу, не мању. Божија жеља – и наша жеља када смо обновљени Његовим Духом – је да се боримо да не грешимо. Из послушности за Његово спасење и опроштење, желимо да му угодимо. Бог нам је дао Свој бескрајно благодатни дар путем спасења кроз Исуса (Јован 3:16; Римљанима 5:8). Наша реакција је да му посветимо свој живот из љубави, слављења, и захвалности за оно што је учинио за нас (Римљанима 12:1-2). Антиноминизам је небиблијско учење по томе што злоупотребљава смисао Божије благодатне љубави.
Други доказ да је антиномизам небиблијски је да постоји морални закон који Бог очекује од нас да поштујемо. Прва Јованова 5:3 каже: „Јер љубав према Богу ово значи: да држимо његове заповести; а његове заповести нису тешке." Који је то закон који Бог очекује од нас да му будемо послушни? То је Христов закон – „А он му рече: »Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свом мишљу својом«. Ово је највећа и прва заповест. А друга је као и ова: »Љуби ближњега свога као самога себе«. О овим двема заповестима виси сав закон и пророци." (Матеја 22:37-40). Нисмо под старозаветним законом али јесмо под Христовим законом. Христов закон није огроман списак законских прописа. То је закон љубави. Ако волимо Бога свим својим срцем, душом, умом и снагом, никада нећемо ништа учинити нешто не би било по Његовој вољи. Ако волимо своје ближње као саме себе, нећемо учинити ништа да им наудимо. Бити послушан Христовом закону није захтев да се заради или одржи спасење. Христов закон је оно што Бог очекује од хришћана.
Антиномизам је у супротности са свим оним што Библија поучава. Бог очекује да живимо морално, са интегритетом и љубављу. Исус Христос нас је ослободио од заморних заповести старозаветног закона, али тиме нам није дао дозволу да грешимо, већ је то завет благодати. Треба да се боримо да превазиђемо грех и да се држимо се праведоности, тражећи од Светог Духа да нам помогне. Чињеница да смо благодатно ослобођени захтева старозаветног Закона, требало би да има за ишод живот у послушности Христу. Прва Јованова 2:3-6 тврди: „И по томе знамо да смо га познали, ако држимо његове заповести. Ко говори: познајем га, а заповести његове не држи, лажа је и у њему нема истине. А ко држи његову реч, у њему је заиста љубав према Богу дошла до савршенства. По том познајемо да смо у њему. Ко говори да у њему стоји, дужан је и сам да живи онако како је он живео."
Шта је антиномизам?
