Питање
Ако је наше спасење сигурно за целу вечност, зашто нас Библија тако снажно упозорава о отпадању од вере?
Одговор
Разлог због кога нас Библија тако снажно упозорава о отпадању од вере је да се право обраћење мери видиљивим плодовима. Када је Јован Крститељ крштавао људе у Јордану упозорио је оне који су мислили да су праведни да „дају род достојан покајања“ (Матеј 3:7). Исус је упозорио оне који су га слушали док је давао Проповед на гори да се свако дрво познаје по свом плоду (Матеј 7:16) и да ће се свако дрво које не доноси добар плод исећи и бацити у ватру (Матеј 7:19).
Циљ ових упозорења је да се супротставе ономе што неки називају „квази-вером“. Другим речима, следити Исуса је више од тога да кажеш да си хришћанин. Свако може да тврди да је Христ његов Спаситељ али да ли свако може да донесе видљив род? Неко би могао да пита: „А шта је плод?“ Најјаснији пример плода налази се у Галатима 5:22-23 где Павле описује плодове Светог Духа: „А плод Духа је љубав, радост, мир, дуготрпљење, честитост, доброта, вера, кротост, уздржљивост.” Постоје друге врсте хришћанског плода, као што је слављење, освајање душа за Христа, али овај списак нам даје добар скуп хришћанских особина. Прави верници ће испољавати ове особине у свом животу до оне мере у којој напредују у ходу са Христом (2. Петрова 1:5-8).
Ови прави, искрени ученици који доносе плод имају гаранцију вечне сигурности и они ће истрајати до краја. У многим деловима Писма се говори о овоме. Римљанима 8:29-30 наглашава „златни ланац“ спасења истичући да је оне које је Бог унапред знао предодредио, позвао, оправдао, и прославио –
Нема губитка нигде успут. Филипљанима 1:6 говори нам да ће дело које Бог у нама започео такође и завршити. Ефесцима 1:13-14 поучава да нас је Бог запечатио Светим Духом као гаранцију нашег наследства све док нам не припадне. Јован 10:29 потврђује да нико не може да узме Божије овце из његове руке. Постоје и многи други стихови који исто говоре – прави верници су заувек сигурни у свом спасењу.
Одељци који упозоравају против отпада од вере имају два основна циља. Први, они подстичу праве вернике да буду сигурни у свој „позив и избор“. Павле нам у 2. Коринћанима 13:5 каже да испитамо себе да видимо да ли заиста верујемо. Ако су прави верници ученици који доносе плодове требало би да видимо доказе спасења. Хришћани доносе плодове у различитој мери у складу са нивоом послушности и својим духовним даровима, али сви хришћани доносе плод и требало би да видимо тај доказ приликом преиспитивања себе.
Биће периода у хришћанском животу када неће бити видљивог плода. То су периоди греха и непослушности. Оно што се дешава приликом периода продужене непослушности је да Бог уклони из нас сигурност спасења. Зато се Давид молио у Псалму 51 да му Бог обнови „радост спасења“ (Псалам 51:12). Радост спасења изгубимо када живимо у греху. Зато нам Библија говори да „испитамо себе да ли смо у вери, да проверимо себе“ (2. Коринћанима 13:5). Када прави хришћанин испита себе и види да у скорије време није било плода, то би требало да га води ка искреном покајању и окретању ка Богу.
Други разлог што постоје ови одељци о отпадању од вере је да можемо да препознамо оне који су отпадници. Отпадник је онај који напусти своју религиозну веру. Из Библије је јасно да су отпадници они који су исповедили да верују у Исуса Христа али га никад нису искрено примили као Спаситеља. Матеј 13:1-9 (парабола о сејачу) ово савршено илуструје. У тој параболи, сејач сеје семе, које симболизује Божију Реч, на четири врсте тла: тло крај пута, каменито тло, тло прекривено коровом, и свеже обрађено тло. Ове врсте тла представљају четири врсте реакције на јеванђеље. Прва је чисто одбијање, док остале три представљају различите нивое прохватања. Каменито тле и тле прекривено коровом представљају људе који су у почетку радо прихватили јеваннђеље али кад је наишло прогонство (каменито тле) или бриге овог света (тле прективено коровом), они су се одвратили. Исус јасно говори о ове две реакције на јеванђеље да иако су у почетку „прихватили“ јеванђеље никада нису донели плода јер семе (јеванђеља) никада није продрло у њихове срца. Само четврта врста коју је Бог „припремио“ била у стању да прими семе и доноси плод. И опет, Исус каже у Проповеди на гори: „Неће ући у царство небеско сваки који ми говори: Господе, Господе” (Матеј 7:21).
Можда изгледа необично да Библија упозорава против отпадања од вере и да у исто време каже да искрени верник никада неће да отпадне. Међутим, то је оно што Писмо каже. 1. Јованова 2:19 изричито тврди да они који отпадну показују да никад нису били прави верници. Библијско упозорење за оне који су „у вери“ а да је никад нису заиста примили. Делови Писма као што су Јеврејима 6:4-6 и 10:26-29 су упозорења за такозване вернике да треба себе да преиспитају и увиде да ако разматрају отпадање онда нису заиста спасени. Матеј 7:22-23 наводи да они који су били наводно верници које Бог одбацује то чини не зато што су изгубили веру већ због тога што их Бог никада није познавао.
Многи желе да се поистовете са Христом. Ко не жели вечни живот и благослов? Међутим, Исус нас упозорава на цену учеништва (Лука 9:23-26, 14:25-33). Искрени ученици су прорачунали цену учеништва, док отпадници нису. Отпадници су људи који када оставе веру доказују да никада нису ни били спасени (1. Јованова 2:19). Отпадништво није губитак спасења већ показатељ да особа никада заиста није имала спасење.
Ако је наше спасење сигурно за целу вечност, зашто нас Библија тако снажно упозорава о отпадању од вере?
