Питање
Шта је кључно за примену Светог писма у мом животу?
Одговор
Примена Светог писма је дужност сваког хришћанина. Ако не примењујемо Свето писмо оно за нас постаје само обична књига – непрактична колекција старих рукописа. Зато Павле каже: „Што сте научили, и примили, и чули, и видели на мени, то чините, и Бог мира биће са вама" (Филипљанима 4:9). Када примењујемо Свето писмо, сам Бог је са нама.
Први корак у примени Светог писма у нашим животима је да га прочитамо. Наш циљ у томе је да упознамо Бога, Његове путеве, и Његов циљ за овај свет и за нас лично. Читајући Свето писмо учимо о томе како је Бог поступао са човечанством кроз историју, о Његовом плану искупљења, о Његовим обећањима и његовим особинама. Видимо какав је хришћански живот. Знање о Богу које можемо да добијемо из Светог писма служи као непроцењива основа за примену његових принципа у нашим животима.
Наш наредни циљ је оно што је писац псалама описао као „скривање" Божије речи у нашим срцима. „У срце своје затворио сам реч Твоју, да Ти не грешим" (Псалам 119:11). Начин на који „сакривамо" Божију Реч у својим срцима је тако што је проучавамо, учимо напамет, и размишљамо о ономе што смо прочитали. Ова четири корака – читање, проучавање, учење напамет и размишљање нам омогућавају да успешно применимо Свето писмо у свом животу.
Проучавање: Иако проучавање сасвим сигурно укључује читање, оно се не може поистоветити са њим. Проучавање Божије речи значи да у молитви посветимо време и пажњу на стицање новог знања о одређеној особи, теми, одељку или светописамској књизи. Доступни су нам многобројни извори за проучавање, укључујући и библиске коментаре и објављена проучавања Светог писма који нам помажу да се осладимо „месом" Божије речи (Јеврејима 5:12-14). Можемо да се упознамо са овим изворима, изаберемо тему, одељак, или књигу која је усмерена на оно што нас интересује и заронимо у то.
Учи напамет: немогуће је применити оно чега се не сећамо. Ако ћемо да „скривамо" Реч у својм срцу, прво би требало да то постигнемо тако што ћемо је научити напамет. Учење Светог писма напамет ствара у нама извор са кога можемо непрекидно да пијемо, поготово онда када не можемо да читамо Свето писмо. Исто као што штедимо новац и друго земаљско имање, исто тако би требало и да „држите све заповести, које вам ја данас заповедам, да бисте се укрепили" (Поновљени закон 11:18). Направи план по коме ћеш сваке недеље учити библијске стихове напамет.
Размишљај: Писац и филозоф Едмунд Бурк је рекао: „Читати без размишљања је исто што и јести храну а да је не сваримо". Не можемо да дозволимо себи да „једемо" Божију реч, а да је не „варимо". У причи о четири врсте земље (Матеј 13:3-9; упореди са стиховима: 18-23), у којој Христос говори о сејачу који је изашао да посеје семе у пољу, и видео да је неко семе – Божија реч (Матеј 13:19) пало на „каменито тле, где немаху много земље, и одмах изникоше, јер немаху дубину земље. А када сину сунце, сагоре их, и како немаху корена, осушише се" (13:5-6). Христос каже да је ово особа у коју је семе Речи посејано али није пустило корен (13:20-21).
Псалам 1:2 говори да је благословен човек који размшља о Божијој речи. Доналд С. Витни у својој књизи Духовне дисциплине у хришћанском животу, каже: „Дрво твог духовног живота најбоље напредује кроз размишљање јер ти помаже да упијеш воду Божије Речи (Ефежанима 5:26). Ако само читамо или слушамо Свето писмо, то може да се упореди са кратким пљуском по сувој земљи. Без обзира колико је јака киша, већи део воде се разлије и врло мало упије у земљу. Размишљање отвара земљу нашег духа и пушта да Божија Реч дубоко продре. И резултат тога је изузетна плодност и духовни напредак (стр. 49-50).
Ако желимо да Реч „пусти корен" у нашем животу тако да произведемо жетву која је Богу угодна (Матеј 13:23), морамо да се унесемо у Реч, дубоко размишљамо о оном што смо прочитали и проучавали у Светом писму. Док размишљамо можемо себи да поставимо оваква питања:
1. О чему ме овај одељак подучава у вези са Богом?
2. Шта овај одељак подучава о цркви?
3. Шта овај одељак говори о свету?
4. О чему ме овај одељак учи у вези са мном лично, о мојим жељама и мотивима?
5. Да ли овај одељак говори да треба нешто да предузмем и ако је тако, шта је то?
6. Шта треба да исповедим као грех и за шта да се покајем?
7. Шта сам научио из овог одељка што ће ми помоћи да се усредсредим на Бога и тежим Његовој слави?
Примени: Мера у којој проучавамо, учимо напамет и размишљамо о Божијој Речи сразмерна је мери у којој разумемо како да је применимо у сопственом животу. Међутим, није довољно разумети како да применимо Реч, већ би требало и да то урадимо (Јаковљева 1:22). „Примена" подразумева деловање и послушна акција је коначан корак да би Божија Реч постала жива у нашем животу. Примена Божије Речи онда оснажује и просветљује наше проучавање, и тако служи да би наоштрила наше разабирање, помогла нам да боље разликујемо добро од зла (Јеврејима 5:14).
И коначно, важно је напоменути да нисмо сами у покушају да разумемо и применимо Божију Реч у свом животу. Бог нас је испунио Својим Духом (Јован 14:16-17) који нам говори и води нас у целу истину (Јован 16:13). Из овог разлога Павле подучава вернике да „ходају по Духу" (Галатима 5:16) јер је Он стварно присутна помоћ онда кад нам је потребан (Псалам 46:1)! Дух ће нас верно водити у то шта је Божија воља, и увек ће нас водити да чинимо оно што је исправно (Језекиљ 36:26-28; Филипљанима 2:13). Ко боље може да нас поучи како да живимо у складу са свим оним што је написано у Светом писму осим Оног који је надахнуо то писмо, сам Дух Свети? Због тога, хајде да урадимо оно што је наш део тако што ћемо сакрити Реч у свом срцу и бити послушни Светом Духу када нас наводи на ту Реч.
English
Шта је кључно за примену Светог писма у мом животу?
