Питање
У ком смислу је тешко бити хришћанин?
Одговор
Свако ко ти каже да предавање твог живота Христу ће направити твој живот лакшим, не говори истину. Испуњенијим, да. Радоснијим, сигурно. Али лакшим? Не. У неком смислу, живот постаје тежи пошто поверујемо у Христа. Борба против греха је израженија, ако ништа друго. Лењост, бахатост, псовање, бес, завист, егоцентричност, материјализам, похлепа, интимна питања – искушењима као да нема краја. Свет, телесност и Ђаво нису нестали само зато што смо ми ушли у однос са Христом.
Листа грехова стара 2000 година у посланици Галатима 5:19–21 је још увек применљива и за нас који живимо у 21. веку. Након те листе следи друга листа — плод Духа: љубав, радост, мир, стрпљење, љубазност, доброта, верност, кроткост и уздржљивост. Промена која треба да се деси од телесних дела до плода на Духа може да буде тешка.
Да поверујемо у Господа Исуса Христа значи да смо добили тренутно оправдање пред Богом(Римљанима 10:10). Ми смо се помирили са Њим и имамо сва законска права и привилегије које има један син или ћерка (Јован 1:12). Сада смо у односу са Створитељем универзума.
Оно што се често занемарује, је да ми треба да прихватимо Христа као Господа. Да си крвљу искупљено дете Божије значи да треба да одустанеш од својих права (1 Коринћанима 6:20). То је тренутак у коме почиње посвећење, и ово непрестано умирање себи продужава све док живимо у нашим земаљским телима (Матеј 16:24).
Духовни препород укључује систем за узбуну који нам показује да су се ствари промениле. Грешно понашање у коме смо се некада осећали удобно, то више није. Стари начин живота —стари (2 Коринћанима 5:17).
Да си хришћанин је тешко зато што сада треба да се суочимо са различитим погледом на живот који долази са навим системом вредности — Божијим вредностима. Ми смо потопљени у светски систем вредности који труби своје идеале и клевеће сваког ко има различито мишљење. Пре него да постанемо спашени, ми прихватамо све што свет каже, без да се чак и замислимо. Не знамо ништа друго. Након што смо спашени, наше се очи отварају истини и можемо уочити лажи света. Борба против те лажи може бити тешка.
Да си хришћанин може бити тешко зато што, једном кад смо спашени, одједном почињемо да пливамо узводно, против струје света около нас. Иако ће се наши апетити променити, наше посвећење може бити веома тежак процес. Пријатељи нас више не разумеју; наша породица доводи у питање наша нова ангажовања и односе. Оне које волимо често се осећају одбачено, бесни су или се повлаче. Они не могу да швате зашто ми не можемо да продужимо да живимо на стари начин.
Да си хришћанин је тешко јер захтева раст. Бог нас превише воли да би нас оставио да останемо исти. Раст може да буде понекад болан а ми обично не волимо да напуштамо нашу зону комфора, али позитивна промена се увек исплати. И док растемо у Христу, шватамо да се Бог не задовољава само са тим да живимо у складу са неким скупом правила. Он жели све од нас; Он жели разпет живот, одаден у потпуности Њему. Ми се учимо да кроз послушност и поверење налазимо мир у Његовом вођству.
Да си хришћанин је тешко зато што стално треба да кажемо "не" нашим телесним жељама и да се препуштамо Духу. Учимо, како да се носимо са конфликтом са милошћу, уместо са осветом. Учимо се како да опраштамо уместо да будемо злопамтило. Учимо се како да заменимо колебљиве емоције које смо некад звали љубав, истинском безусловном љубављу. Растемо кроз могућност умирања себи свакодневно, да бисмо постали послушни.
Да, бити хришћанин је тешко на много начина. Али то је само пола приче. Верници нису сами у проблемима са којима се сусрећу. Сваки изазов се сусреће кроз силу Христа који живи у нама (Филипљанима 4:13). Веран Христов следбеник никада није потпуно побеђен (2 Коринћанима 4:8–9).
Постоје одређене, вечне награде за оне који следе Христа (Лука 18:29–30). Кроз изкуство учимо да су Божији путеви бољи, сигурнији и поузданији од светских путева. Наша верна послушност Богу постаје пут ка преображеном и изобилном животу (Јован 10:10).
English
У ком смислу је тешко бити хришћанин?
