Питање
Зашто је битно да проучавамо Библију у контексту? Шта је погрешно у издвајању стихова ван контекста?
Одговор
Битно је проучавати библијске одломке и приче у контексту. Узимање стихова ван контекста води до свих врста грешака и погрешних тумачења. Разумевање контекста почиње са четири принципа: дословно значење (шта каже), историјски контекст (догађаји приче, коме је упућена и како се разумевала у то време), граматика (реченица и параграф у оквиру кога се налази поједина реч или фраза) и синтеза (упоређивање са другим деловима Библије). Контекст је најбитнији за библијску егзегезу. Пошто објаснимо дословну, историјску, граматичку природу одломка, морамо да се усредсредимо на структуру књиге, онда на поглавље. Све ово је укључено у „контекст”. Да илуструјемо, то је као да погледате на мапу света на Гоогле-у мапама и постепено зумирате на једну кућу.
Издвајање фраза и стихова ван контекста скоро увек води до неспоразума. На пример, издвајање фразе „Бог је љубав” (1. Јованова 4:7-16) ван контекста, можемо да помислимо да наш Бог воли све и сваког стално жустром, романтичном љубављу. Али у свом дословно и граматичком контексту, „љубав” се овде помиње као <и>агапе љубав, у чијој је суштини жртва зарад добробити другог, а не сентиментално или романтично осећање. Историјски контекст је такође од суштинске важности, јер се Јован обраћао верницима цркве у 1. веку и давао им упутства, не у вези са Божијом љубављу самој по себи, већ како да идентификују праве вернике од оних које се лажно представљају. Истинска љубав – пожртвована, благотворна – је обележје сваког верника (стих 7); они који не воле не припадају Богу (стих 8); Бог нас је заволео пре него што смо ми заволели Њега (стихови 9-10); и зато треба да волимо једни друге и тако докажемо да смо Његови (стихови 11-12).
Такође, разматрање фразе „Бог је љубав” у контексту целе Библије (синтеза) сачуваће нас од доношења погрешног И свеуобичајеног закључка да је Бог једино љубав или да је Његова љубав већа од свих других Његових особина. Из многих других одломака знамо да је Бог такође свет и праведан, веран и вредан поуздања, благодатан и милостив, љубазан и саосећајан, свемогућ, свеприсутан, свезнајући и још много тога. Из других одломака такође знамо да осим што воли, Бог и мрзи (Псалам 11:5).
Библија је Божија Реч, дословно „Богом надахута” (2. Тимотеју 3:16) и нама је заповеђено да читамо, проучавамо и разумемо ту реч путем коришћења добрих библијских метода проучавања и уз просветљење Светог Духа који ће нас водити (1. Коринћанима 2:14). Наше проучавање биће унапређено у великој мери, тиме што се придржавамо контекста. Није тешко указати на места која су, наизглед, контрадикторна са другим одломцима у Библији, али ако пажљиво погледамо контекст и користимо целовитост Библије, можемо да разумемо значење одломка и наводне супротности ће бити појашњене. „Контекст је краљ” значи да контекст често намеће значење једне фразе. Игнорисање контекста значи да себи наносимо велику штету.
Зашто је битно да проучавамо Библију у контексту? Шта је погрешно у издвајању стихова ван контекста?
