Питање
Шта Библија каже о давању завета/заклетви?
Одговор
Постоји око 30 библијских помињана завета, углавном у Старом завету. Књиге Левита и Бројева помињу завете у односу на давање и жртве. Постојале су страшне последице за Израелце који су давали и кршили завете, посебно према Богу.
Прича о Јифтаху описује лудост давања завета без разумевања последица. Пре него што је одвео Израелце у битку против Амонита, Јифтах – описан као срчани човек – дао је ишитрену заклетву да ће принети Господу прву особу која изађе на врата да га сусретне, ако се врати кући као победник. Када му је Господ дао победу, особа која је изашла да га сусретне била је његова ћерка. Јифтах се сетио своје заклетве и принео је Господу као жртву (Судије 11:29-40). Да ли је Јифтах требало да одржи своју заклетву или не обрађује се у другом чланку. Оно што нам ова ситуација приказује је лудост давања ишитрених заклетви.
Можда је зато Исус дао ову заповест у вези са заклетвама. „Опет сте чули да је речено старима: ,Не куни се криво, а испуни Господу заклетве своје'. А ја вам кажем: не куните се никако; ни небом, јер је престо Божији; ни земљом, јер је подножје ногама његовим; нити Јерусалимом, јер је град великога цара; не заклињи се ни главом својом, јер не можеш ни једну влас учинити белом или црном. Него нека реч ваша буде да-да, не-не; а што је више од овога, од зла је" (Матеј 5:33-37).
Принцип за хришћане је овде јасан: не заклињите се, ни Господу нити било коме другом. Прво, не можемо засигурно да знамо да ли ћемо бити у стању да испунимо заклетву. Чињеница да смо склони да се преваримо у процени, што је део наше пале природе, значи да можемо да се закунемо из лудости или незрелости. Даље, не знамо шта будућност доноси-само Бог зна. Не знамо шта ће се десити сутра (Јаковљева 4:14) и зато је незрело да се заклињемо да ћемо нешто урадити или не. Бог је тај који је у контроли, не ми, а Он „све помаже на добро онима који га љубе, који су по његовој одлуци позвани" (Римљани 8:28). Знајући ово, можемо да видимо да је непотребно заклињати се и да то указује на недостатак поверења у Њега. Најзад, Исус заповеда да је наша реч довољна и без заклињања. Када кажемо„да" или „не", то, онда, треба и да мислимо. Додавање заклетви или завета на наше речи отвара нас за Сатанин утицај, чија је жеља да нас ухвати у замку и компромитује наше хришћанско сведочанство.
Ако смо се несмотрено заклели и шватили да не можемо да је испунимо, треба да признамо Богу, знајући да је Он „веран и праведан mdash; да нам опрости грехе и очисти нас од сваке неправедности". Прекршена заклетва, иако озбиљна, није неопростиво питање, ако је исповедимо Господу у истинском признању. Бог нас неће сматрати одговорнима за несмотрене заклетве, али очекује од нас да слушамо Исуса и да се уздржавамо од давања завета у будућности.
English
Шта Библија каже о давању завета/заклетви?
