Књига 1. Петрова
Одговор
Аутор: 1. Петрова 1:1 наводи апостола Петра као аутора књиге 1. Петрова
Датум писања: Књига 1. Петрова написана је највероватније између 60. и 65. године нове ере.
Сврха писања: 1. Петрова је Петрово писмо верницима раштрканим по древном свету који су били под интензивним прогонством. Ако је неко разумео прогонство, то је био Петар. Њега су тукли, претили му, кажњавали и затварали због проповедања Божије Речи. Он је знао шта је било потребно да би се издржало без горчине, губљења наде и да би се са јаком вером живело једним послушним, победничким животом. Ово сазнање о живој нади Христа била је порука, а Христов пример тај који је требало следити.
Кључни стихови:
1.Петрова 1:3: „Нека је благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који нас је по својој великој милости - ускрсом Исуса Христа из мртвих - поново родио за живу наду“.
1. Петрова 2:9: „А ви сте изабрани род, царско свештенство, свети народ, стечени народ, да објавите славна дела онога који вас је из таме призвао у своју чудесну светлост“.
1. Петрова 2:24: „Он је на свом телу понео наше грехе на дрво, да се опростимо грехова и да живимо за праведност; његовим ранама сте исцељени“.
1. Петрова 5:8-9: „Будите трезвени, бдијте. Ваш противник, ђаво, иде около као лав који риче тражећи кога да прождере. Њему се успротивите, чврсти у вери, знајући да та иста страдања сналазе вашу браћу по свету“.
Сажетак: Иако је ово време прогонства било време очаја, ипак Петар открива да је то, у ствари, време радости. Он им каже да сматрају чистом радошћу када пате због Христа, као што је и њихов Спаситељ патио због њих. Ово писмо се позива и на Петрова лична искуства са Христом и на његове проповеди из књиге Дела Апостолских. Петар потврђује да је Сатана велики непријатељ хришћана, али сигурност у Христов будући повратак даје нам подстицај за наду.
Повезаност са Старим заветом: Петрова упознатост са старозаветним законом и пророцима омогућила му је да објасни различите старозаветне одломке у светлу живота и рада Месије, Исуса Христа. У 1. Петровој 1:16, он цитира књигу Левита 11:44: „Будите свети, јер сам ја свет“. Али, он прави тај увод даље објашнавајући да се светост не постиже држањем закона, већ благодаћу која је дата свима који верују у Христа (стих 13). Даље, Петар објашњава везу са „угаоним каменом“ у Исаији 28:16 и Псалму 118:22 као Христа, кога су Јевреји одбацили због своје непослушности и неверовања. Додатни старозаветни стихови укључују безгрешног Христа (1. Петрова 2:22/Исаија 53:9) и упозорења о светом животу у Божијој сили што даје благослов (1. Петрова 3:10-12; Псалм 34:12-16; 1. Петрова 5:5; Изреке 3:34).
Практична примена: Сигурност вечног живота дата је свим хришћанима. Један од начина да се поистоветимо са Христом је да учествујемо у Његовој патњи. За нас то значи да издржимо увреде људи који нас називају „чедним добрицама“ и „морално савршенима“. Ово је толико безначајно када се упореди са Христовом патњом за нас на крсту. Заузми се за оно што знаш и веруј у исправну ствар и радуј се када свет и Сатана желе да те повреде.
Књига 1. Петрова
