Књига 2. Јованова
Одговор
Аутор: Књига 2. Јованова не пружа директну информацију о имену аутора. Традиција из најранијих дана цркве наводи да је аутор књиге апостол Јован. Током година, постојале су разне претпоставке да је можда други Христов апостол по имену Јован одговоран за ово писмо. Међутим, сви докази указују на то да је аутор вољени апостол Јован, који је написао и еванђеље.
Датум писања: Књига 2. Јованова написана је, највероватније, у исто време када и друга Јованова писма, 1. и 3. Јованова, између 85. и 95. године нове ере.
Сврха писања: Књига 2. Јованова је хитна молба читаоцима Јовановог писма, да треба да покажу своју љубав према Богу и Његовом сину Исусу, тиме што ће бити послушни заповести да воле један другог и живе своје животе у послушности Писму. Књига 2. Јованова је такође упозорење да се пазе превараната који су причали около како Христос није заиста васкрсао у телу.
Кључни стихови:
2. Јованова 6: „А ово је љубав: да живимо по његовим заповестима. То је заповест, као што сте чули отпочетка, да у њој живите“.
2. Јованова 8-9: „Чувајте се да не изгубите што сте зарадили, него да примите пуну плаћу. Свако, ко се удаљава и не остаје у науци Христовој, нема Бога. Ко остаје у науци, тај има и Оца и Сина“.
Сажетак: Књига 2. Јованова обраћа се „изабраној госпођи и њеној деци“. Ово је могла бити или виђенија госпођа у цркви или шифра која се односи на локалну цркву и чланове. У та времена, када су хришћани били прогоњени, такви шифровани поздрави су се често користили.
Књига 2. Јованова је хитно упозорење које се тиче превараната који нису подучавали Христову доктрину и који су говорили да Исус није у ствари устао из мртвих у телу, већ само духовно. Јовану је јако стало да прави верници треба да буду свесни ових лажних учитеља и да немају ништа са њима.
Повезаност са Старим заветом: Јован описује љубав, не као емоцију или осећање, већ као послушност Божијим заповестима. Исус је нагласио важност заповести, посебно „прву и највећу заповест“, љубав према Богу (Поновљени закон 6:5) и другу - љубав једних према другима (Матеја 22: 37-40, Књига Левита 19:18). Далеко од тога да је укинуо старозаветни Божији закон, напротив, Исус је дошао да га испуни, тако што је обезбедио средства за његово испуњење у Њему самом.
Практична примена: Изузетно је битно да проверимо у Библији, све што видимо, чујемо и читамо, што тврди да је „хришћанско“. Ово се мора стално наглашавати, јер једно од Сатаниних највећих оружја је превара. Врло је лако бити заведен новом и узбудљивом доктрином која се привидно заснива на Светом Писму, али, када се подробније испита, представља удаљавање од Божије Речи. Ако се, оно што се дешава, изгледа не поклапа са Светим Писмом, онда је то лаж, није од Светог Духа и не треба да имамо ништа са тим.
Књига 2. Јованова
