Књига 3. Јованова
Одговор
Аутор: Књига 3. Јованова не именује директно аутора. Традиција из најранијих дана цркве каже да је аутор апостол Јован. Неки људи су сумњали у то ауторство и мислили да је било могуће да је други апостол по имену Јован написао ову књигу, али сви докази упућују да је Јован аутор.
Датум писања: Књига 3. Јованова написана је, највероватније, у отприлике исто време као 1. и 2. Јованова, између 85. и 95. године нове ере.
Сврха писања: Сврха Јовановог писања ове треће посланице је трострука. Прво, пише да похвали и охрабри свог вољеног сарадника, Гаја, у његовој служби гостољубивости према путницима гласницима који су ишли од места до места и проповедали Христово Еванђеље. Друго, он посредно упозорава и осуђује понашање Диотрефа, диктаторски настројеног вође, који је преузео једну од цркава у Азији и чије је понашање било супротно свему што су апостол и Еванђеље заступали. Треће, он хвали Димитријев пример, за кога су сви рекли да је имао добро сведочанство.
Кључни стихови:
3. Јованова 4: „Ја немам веће радости од тога - да слушам како моја деца живе у истини“.
3. Јованова 11: „Драги мој, не угледај се на зло него на добро. Ко чини добро од Бога је; ко чини зло, није видео Бога“.
Сажетак: Јован пише свом вољеном брату у Христу, Гају, добростојећем и угледном лаику у граду близу Ефеса, и као и обично у својим писмима, наглашава истину. Он изузетно хвали Гајеву бригу и гостопримство према путницима гласницима, било познатим или непознатим, чија је мисија била да проносе Еванђеље од места до места. Јован га подстиче да настави да чини добро и да не опонаша зло, као што је био случај са Диотрефом. Овај човек је преузео вођство једне цркве у Азији, и не само да је одбио да призна Јованов ауторитет као апостола, већ и да прими његова писма и да се потчини његовим упутствима. Такође је ширио клевете против Јована и избаченим члановима који су показали подршку и гостољубивост према Јовановим гласницима. Пре него што ће завршити своје писмо, он такође хвали Димитријев пример, за кога сви имају само речи хвале.
Повезаност са Старим заветом: Идеја пружања гостопримства странцима има богату претходницу у Старом завету. Чинови гостопримства укључили су и понизан и милостив пријем странаца у дом ради хране, смештаја и заштите (Постање 18:2-8, 19:1-8; Јов 31:16-23, 31-32). Поред тога, старозаветно учење описује Израелце као људе без домовине, који зависе од Божије гостољубивости (Псалм 39:12) и Бога као неког ко милостиво испуњавања њихове потребе, избављајући их из Египта и хранећи и облачећи у пустињи (Излазак 16; Поновљени закон 8:2-5).
Практична примена: Јован, као и увек, наглашава важност хода у истини Еванђеља. Гостољубивост, подршка и охрабрење пружено нашој браћи хришћанима је једно од главних начела у Христовом учењу, а Гај је, очигледно, био изузетан пример ове службе. Ми треба да радимо исто, када год можемо, дочекујући путујуће мисионаре, проповеднике и странце (докле год смо сигурни да су прави верници), не само у нашим црквама, већ и у нашим домовима и треба да им понудимо било коју подршку и охрабрење које им је потребно.
Ми такође треба да пазимо да увек пратимо пример оних чије су речи и дела у складу са Еванђељем, и да имамо довољно проницљивости и свести у вези са људима као што су Диотреф чије понашање је далеко од Исусовог учења.
Књига 3. Јованова
