Књига Колошанима
Одговор
Аутор: Апостол Павле је већим делом написао књигу Колошанима (Колошанима 1:3). Тимотеју се такође приписује делимично ауторство (Колошанима 1:1).
Датум писања: Књига Колошанима написана је највероватније између 58. и 62. године нове ере.
Сврха писања: Књига Колошанима је мини курс на тему етике и бави се сваком облашћу хришћанског живота. Павле почиње са животом појединца, преко дома, породице И посла до начина на који треба да се односимо према другима. Тема ове књиге је довољност нашег Господа, Исуса Христа, у испуњавању сваке области нашег живота.
Кључни стихови: Колошанима 1:15-16 „Он је слика невидљивога Бога, прворођени свег створења, јер је у њему створено све што је на небесима и на земљи, све видљиво и невидљиво, били то престоли, или господства, или поглаварства, или власти; све је његовим посредством створено - и за њега”.
Колошани 2:8 „Пазите да вас ко не зароби философијом и сујетном преваром по људском предању, по светским стихијама, а не по Христу.”
Колошанима 3:12-13: „Обуците се, дакле, као изабраници Божији, свети и мили, у срце милосрдно, у честитост, смерност, кротост, стрпљивост, сносећи један другога и праштајући један другоме, ако ко има тужбу на кога; као што је Господ и вама опростио, тако опраштајте и ви.”
Колошанима 4:5-6: „Мудро живите према онима који су напољу; искоришћавајте своје време. Ваша реч нека је увек љубазна, сољу зачињена, да знате како вам треба сваком поједином одговарати.”
Сажетак: Књига Колошанима написана је искључиво да би порекла јерес која се јавила у Колосу, И која је угрозила постојање цркве. Иако не знамо шта је речено Павлу, ово писмо је његов одговор.
На основу Павловог одговора, можемо да наслутимо да се он борио са искривљеим погледом на Христа. (Његово праву И истинску човечност И не прихватање Његовог пуног божанства). Павле изгледа такође пориче “јеврејско” наглашавање обрезања и традиције (Колошанима 2:8-11; 3:11). Јерес коју помиње је или јеврејски гностицизам или мешавина јеврејског аксетизма и грчке (стоичке) филозофије. Павле нам на изузетан начин указује на Христову довољност.
Књига Колошанима садржи доктринално учење о Христовом божанству и лажним филозофијама (1:15-2:23), као и практична упозорења у вези са хришћанским понашањем, укључујући пријатеље и говор (3:1-4:18).
Повезаност: Као и код свих других раних цркава, питање јеврејског легализма у Колосима је јако бринуло Павла. Спасење по благодати без дела је толико радикалан концепт да су они који су дубоко утемељени у старозаветном закону то јако тешко шватали. Као последица тога, међу легалистима постојало је стално настојање да се додају одређени захтеви из закона овој новој верy. Први међу њима био је захтев обрезања који су неки јеврејски обраћеници и даље практиковали. Павле се супротставио овој грешци у Колошанима 2:11-15 где је објавио да обрезање тела није више потребно јер је Христос дошао.Његово обрезање је обрезање срца, не тела, тако да церемонијални обреди Старог завета нису више неопходни (Обновљени закон 10:16,30:6; Јеремија 4:4, 9:26; Дела 7:51, Римљани 2:29).
Практична примена: Иако се Павле бави многим областима, основна примена за нас данас је потпуна и комплетна Христова довољност у нашим животима, како за наше спасење, тако и за посвећење. Морамо да знамо и разумемо еванђеље, тако да нас не заведу суптилне форме легализма и јереси. Морамо да будемо на опрезу због било какве девијације која може да умањи важност Христа као Спаситеља и Господа. Било која „религија” која покушава да се изједначи са истином користећи књиге за које се каже да су истог ауторитета као Библија или која комбинује људски напор са божанским деловањем у спасењу мора да се избегава. Друге религије не могу да се комбинују са или буду додате хришћанству. Христос нам даје апсолутни стандард за морално понашање. Хришћанство је породица, начин живота и однос – не религија. Добра дела, астрологија, окултизам и хороскопи нам не показују Божији пут. Само Христос то чини. Његова воља је откривена у Његовој речи, Његовом љубавном писму нама; морамо га познавати!
Књига Колошанима
