Књига Ефесцима
Одговор
Аутор: Ефесцима 1:1 наводи апостола Павла као аутора књиге Ефесцима.
Датум писања: Књига Ефесцима написана је највероватније између 60-63. године нове ере.
Сврха писања: Павле је намеравао да ово писмо приме сви они који жуде за Христоликом зрелошћу. У овој књизи налази се и дисциплина која треба да се развије у истинској Божијој деци. Штавише, проучавање Ефесцима помоћи ће да се верник учврсти, тако да може да испуни сврху и позив који му је Бог дао. Циљ ове посланице је да потврди и опреми цркву која сазрева. Представља један уравнотежен поглед на Христово тело и његову важност у Божијем плану.
Кључни стихови: Ефесцима 1:3 „Нека је благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који нас је у Христу благословио сваким духовним благословом на небесима”.
Ефесцима 2:8-10: „Јер сте посредством вере благодаћу спасени, и то није од вас, - Божији је дар; не од дела, да се нико не похвали. Ми смо, наиме, његово дело, у Христу Исусу створени за добра дела, која је Бог унапред приправио - да у њима живимо”.
Ефесцима 4:4-6: „Једно је тело и један је Дух, као што сте и ви позвани на једну наду свога звања. Један Господ, једна вера, једно крштење. Један је Бог и Отац свих, који је над свима, и кроза све, и у свима”.
Ефесцима 5:21: „Покоравајте се један другом у страху пред Христом”.
Ефесцима 6:10-11: „Уосталом јачајте у Господу и у сили његове снаге. Обуците се у све оружје Божије, да бисте могли одолети ђаволском лукавству”.
Сажетак: Доктрина заузима највише простора у књизи Ефесцима. Пола подучавања у овој посланици односи се на наш статус у Христу, а остајање у Христу утиче на наше стање. Превише често они који подучавају из ове књиге заобилазе све основне инструкције и иду директно на завршно поглавље. Ово поглавље наглашава рат и борбу светих. Међутим,да бисмо добили највише из садржаја ове посланице, морамо да почнемо са почетком Павлових инструкција у овом писму. Прво, као Христови следбеници, морамо у потпуности да разумемо шта Бог каже о нама. Морамо такође да будемо утемељени у познању оног што је Бог постигао за цело човечанство. Затим, наше садашње постојање и ход мора бити увежбан и ојачан. Ово мора да се настави док не престанемо да се тетурамо са сваким духом учења и људском суптилношћу. Павлово писмо може да се подели на три главна дела. (1) Поглавља 1-3 уводе принципе у вези са оним што је Бог учинио. (2) Поглавља 4 и 5 представљају принципе у вези са нашим постојањем. (3) Поглавље 6 представља принципе који се тичу наше дневне борбе.
Повезаност са Старим заветом: Главна веза са Старим заветом у Ефесцима је у изненађујећем (за Јевреје) концепту цркве као Христовом телу (Ефесцима 5:32). Ова невероватна мистерија цркве (истина која раније није била откривена) лежи у томе „да су многобошци у Христу Исусу сунаследници, и припадници истог тела, и заједничари у обећању кроз еванђеље” (Ефесцима 3:6). Ово је била мистерија потпуно скривена од старозаветних светаца (Ефесцима3:5,9). Израелци који су били истински Божији следбеници увек су веровали да су само они Божији изабрани народ (Поновљени закон 7:6). Прихватање многобожаца са истоветним статусом у овој новој парадигми било је изузетно тешко и изазвало је много расправа међу јеврејским верницима и многобожачким обраћеницима. Павле такође говори о мистерији цркве као „Христовој невести”, што је био концепт који се раније није чуо у Старом завету.
Практична примена: Можда више него иједна друга књига у Библији, у Ефесцима се наглашава повезаност између здраве доктрине и исправне праксе у хришћанском животу. Превелики број људи игнорише „теологију” и уместо тога жели само да расправља о стварима које су „практичне”. У Ефесцима, Павле аргументује да теологија јесте практична. Да бисмо практично спроводилли Божију вољу у нашим животима, морамо прво да разумемо ко смо у Христу у погледу доктрине.
Књига Ефесцима
