Књига Јездрина
Одговор
Аутор: Књига Јездрина нема конкретно име аутора. По традицији верује се да је пророк Јездра написао Књигу Јездирину. Занимљиво је да се писац ове књиге пребацује са писања у трецем лицу на прво лице када се Јездра појавио у једном догађају у поглављу 7. Ово такође чини Јездру подесним за аутора.
Датум писања: Књига Јездрина је вероватно написана између 460. и 440. године пре Христа.
Сврха писања: Књига Јездрина је посвећена догађајима у земљи Израел у време повратка из Вавилонског ропства и наредним годинама, а приближно покрива време једног века, почевши од 538. године пре Христа. Акценат Књиге Јездрине је на обнови храма. Књига садржи опширне родослове, првенствено да би се утврдило ко припада свештеничком роду од Аронових наследника.
Кључни стихови: Јездра 3:11, “И певаху наизменце хвалећи и славећи Господа: Јер је до века милост Његова над Израиљем. И сав народ подвикиваше гласно хвалећи Господа што се осниваше дом Господњи.”
Јездра 7:6, “Тај Јездра врати се из вавилонске, а беше књижевник вешт закону Мојсијевом, који даде Господ Бог Израиљев, и цар му даде све што заиска, јер рука Господа Бога његовог беше над њим.”
Кратак сажетак: Књига може бити подељена на следећи начин: Поглавља 1-6 — Први повратак под вођством Зоровавеља, и изградња другог храма. Поглавља 7-10 — Служба Јездрина. Више од пола века је протекло између шестог и седмог поглавља, тако да личности из првог дела књиге нису биле међу живима када је Јездра почео своју службу у Јерусалиму. Јездра је најпроминентнија особа у књигама Јездра и Немија. Обе књиге се завршавају исповестима (Јездра 9; Немија 9) и одрицањем народа од грешних навика у које су били пали. Неке идеје које се односе на природу порука охрабрења код Агеја и Захарије, су зачете у овој књизи (Јездра 5:1) и могу се видети у пророчким књигама које носе њихова имена. Књига Јездрина обухвата догађаје од повратка из заробљеништва због обнове Храма до Артаксерксовог декрета, догађаја који је обухваћен на почетку књиге Немија. Агеја је био главни пророк у Јездрином добу, а Захарија у Немијином.
Наговештаји: У овој књизи видимо наставак библијске теме о остатку. Кад год се деси катастрофа или суд, Бог увек сачува један мали остатак за Себе - Ноја и његову породицу сачува од потопа; Лотову породица из Содоме и Гоморе; 7000 пророка задржаних у Израелу упркос прогону Ахава и Језавеље. Када су Израелци били узети у заробљеништво у Египту, Бог је ослободио Његов остатак и одвео их у Обећану Земљу. Неких педесет хиљада људи се вратило у Јудеју (Јездра 2:64-67), међутим, када су упоредили тај са бројем Израелаца током напредних дана владавине цара Давида, њихов коментар је био „Ми смо преостали.“ Тема о остатку је допрела до Новог Завета где нам је Павле рекао: „Па тако има и данас један остатак по избору благодати” (Римљани 11:5). Иако је већина људи из Исусовог времена одбацила Бога, остао је скуп људи које је Он задржао и очувао у његовом Сину, и у завету Негове милости. Током свих генерација од времена Христа, постоји остатак верника чије су ноге на уском путу који води у вечни живот (Матеј 7:13:14). Овај остатак ће бити очуван кроз снагу Светог Духа који их је запечатио и који ће их безбедно предати последњег дана (2. Коринћанима 1:22; Ефесцима 4:30).
Практична примена: Књига Јездрина је дневник наде и обнове. За Хришћане чији је живот у ожиљцима од греха и побуне против Бога, постоји велика нада да ће им наш Бог опростити, Бог нам неће окренути леђа када потражимо опроштај у покајању и потиштености (1. Јованова 1:9). Повратак Израелаца у Јерусалим и обнова Храма се понавља у животу сваког Хришћанина који се враћа из заробљеништва греха и побуне против Бога и у Њему проналази љубав и повратак кући. Без обзира колико дуго смо били удаљени, Он је спреман да нам опрости и прими нас назад у Своју породицу. Он је вољан да нам покаже како да обновимо своје животе и васкрснемо своја срца, у којима је храм Светога Духа. Као са обновом храма у Јерусалиму, Бог надгледа и обнову и поновно посвећивање наших живота Њему.
Отпор Божјих противника за обнову храма приказују шему која је типична оној коју користи непријатељ наших душа. Сатана користи оне који изгледају као да су у сагласности са Божијим намерама и плановима да нас превари и доведе у искушење, и осујети Божје планове. Јездра 4:2 описује варљив говор оних који тврде да воле Бога али чије су праве намере да се Храм сруши, а не изгради. Треба да будемо на опрезу са таквим варалицама, да реагујемо на њих као што су Израелци реаговали, и да не дозволимо да нас преваре својом слаткоречивошћу и лажним исказима о вери.
Књига Јездрина
