Књига Галатима
Одговор
Аутор: Галатима 1:1 јасно наводи апостола Павла као писца посланице Галатима.
Датум писања: Књига Галатима написана је између 48. и 55. године нове ере у зависности током ког мисионарсог путовања је Павле започео цркве у тој области, као и од локације где је књига била послата.
Сврха писања: Цркве у Галатији биле су формиране делимично од обраћених Јевреја, а делимично од многобожаца, као што је обично био случај. Павле поврђује своје апостолство и доктрине које је подучавао, да би могао да утврди цркве у Галатији у вери у Христа, посебно у односу на битну ставку оправдања искључиво по вери. Самим тим, тема је углавном иста као и она о којој се причало у посланици Римљанима, а то је оправдање по вери. У овој посланици, међутим, пажња је усмерена на човеково оправдање по вери без дела Мојсијевог закона.
Књига Галатима није написана као есеј у савременој историји. То је био протест против искривљавања Христовог еванђеља. Основна истина о оправдању по вери, уместо делима закона, искривљавали су Јудаисти и њихово инсистирање да верници у Христу морају да држе закон ако очекују да буду савршени пред Богом. Када је Павле сазнао да је ово учење почело да продире у цркве и да их је отуђило од њиховог наслеђа у слободи, написао је страствену замерку која се налази у овој посланици.
Кључни стихови: Галатима 2:16 „Али знајући да се човек не оправдава делима закона, него само вером у Исуса Христа, поверовасмо и ми у Христа Исуса, да будемо оправдани вером у Христа, а не делима закона, јер на основу дела закона нико неће бити оправдан”.
Галатима 2:20: „Тако не живим више ја, него Христос живи у мени. А што сад живим у телу, живим вером у Сина Божијег, који ме је заволео и себе предао за мене”.
Галатима 3:11: „А да се код Бога нико не оправдава законом, јасно је, јер ,Праведник ће живети од вере'.”
Галатима 4:5-6: „да искупи оне који су под законом - да ми примимо усиновљење. А пошто сте синови, посла Бог у ваша срца Духа Сина свога који виче: Ава, Оче”.
Галатима 5:22-23: „А плод Духа је љубав, радост, мир, дуготрпљење, честитост, доброта, вера, кротост, уздржљивост; против оваквих ствари нема закона.”
Галатима 6:7: „Не варајте се, Бог се не да исмејавати. Јер што човек сеје, оно ће и жњет”.
Сажетак: Резултат оправдања по благодати кроз веру представља духовну слободу. Павле је позивао Галате да чврсто стоје у својој слободи и да се „не потчињавају ропском јарму (тј.Мојсијевом закону)” (Галатима 5:1). Хришћанска слобода није изговор да се подилази ниским страстима; напротив, то је прилика да се међусобно волимо (Галатима 5:13; 6:7-10). Таква слобода нас неће поштедети животних борби. Може чак да интензивира борбу између Духа и тела. Ипак, тело (ниске страсти) распето је са Христом (Галатима 2:20); и као резултат, Дух доноси род као што су љубав, радост и мир у животу верника (Галатима 5:22-23).
Писмо Галатима написано је у духу инспирисаног подстицаја. За Павла, није било питање да ли је особа била обрезана, већ да ли је постала „ново створење” (Галатима 6:15). Да Павле није био успешан у свом аргументу за оправдање по вери, хришћанство би остало секта унутар јудаизма, а не универзални пут спасења. Галатима, стога, није само Лутерова посланица; то је посланица сваког верника који исповеда са Павлом: „Тако не живим више ја, него Христос живи у мени. А што сад живим у телу, живим вером у Сина Божијег, који ме је заволео и себе предао за мене”(Галатима 2:20).
Књиге Јаковљева и Галатима описују два аспекта хришћанства, која су, чини се, од почетка била конфликтна, иако се у реалности надопуњују. Јаков инсистира на Христовој етици, захтеву да вера потврђује своје постојање на основу плодова. Ипак Јаков, а не Павле, наглашава потребу преображаја особе по Божијој благодати (Јаков 1:18). Књига Галатима наглашава динамику еванђеља које производи етику (Галатима 3:13-14). Павле се није мање бринуо од Јакова о етичком животу (Галатима 5:13). Као две стране новчића, ова два аспекта хришћанства морају увек да прате једно друго.
Повезаност са Старим заветом: Кроз Павлову посланицу Галатима, спасоносна благодат – Божији дар – супротстављена је Мојсијевом закону, који не спашава. Јудаисти, они који би се вратили Мојсијевом закону као извору оправдања, били су истакнути у раној цркви, па су чак повукли и таквог истакнутог хришћанина као што је Петар у њихову мрежу преваре (Галатима 2:11-13). Толико су рани хришћани били везани за закон да је Павле стално морао да наглашава истину да спасење по благодати нема никакве везе са држањем закона. Теме које повезују Галате са Старим заветом односе се на концепт „закон наспрам благодати”: немогућност закона да оправда (2:16); верникову смрт у односу на закон (2:19); Аврамову оправданост по вери (3:6); закон не доноси спасење, већ Божији гнев (3:10); и љубав, а не дела, испуњавају закон (5:14).
Практична примена: Једна од главних тема књиге Галатима налази се у 3:11 „Праведник ће живети од вере.” Не само да смо спашени по вери (Јован 3:16; Ефесцима 2:8-9), већ живот верника у Христу – сваког дана и трена – је живот по вери. То не значи да је вера нешто што ми сами призивамо – то је Божији дар, није од дела – али је наша одговорност и радост да 1) показујемо нашу веру тако да други могу да виде Христово дело у нама, 2) повећамо нашу веру примењујући духовну дисциплину (проучавање Библије, молитва, послушност). Исус је рекао да ће нас други познати по плодовима (Матеј 7:16) што даје доказ о вери коју носимо. Сви хришћани треба да теже да граде на темељу спасоносне вере тако да наши животи могу да буду одсјај Христа у нама и да други виде Њега у нама и „прославе Оца вашега који је на небесима” (Матеј 5:16).
Књига Галатима
