Књига пророка Захарије
Одговор
Аутор: Први стих првог поглавља идентификује Пророка Захарију као писца ове књиге.
Датум писања: Књига пророка Захарије је највероватније написана у два основна дела између 520. и 470. године пре нове ере.
Сврха писања: Захарија је истакао да Бог посредством пророка подучава, упозорава и исправља свој народ. Они су, на жалост одбили да слушају, те их је сустигла Божија казна. Такође, књига доказује да пророчанства чак могу бити и искварена. Историја говори да је тада пророштво пало у немилост Јереја, што је довело до периода између Старог и Новог Завета када Божији народ није могао да чује пророчки глас.
Кључни стихови: Захарија 1:3: "Зато им реци: Овако вели Господ над војскама: Вратите се к мени, говори Господ над војскама, и ја ћу се вратити к вама, вели Господ над војскама. "
Захарија 7:13: "Зато као што Он вика, а они не слушаше, тако и они викаше а ја их не слушах, говори Господ над војскама."
Захарија 9:9: "Радуј се много, кћери сионска, подвикуј, кћери јерусалимска; ево, Цар твој иде к теби, праведан је и спасава, кротак и јаше на магарцу, и на магарету, младету магаричином."
Захарија 13:9: "И ту ћу трећину метнути у огањ, и претопићу их како се претапа сребро, и окушаћу их како се куша злато, они ће призвати име моје, и ја ћу им се одазвати и рећи ћу: То је мој народ; а они ће рећи: Господ је Бог наш."
Кратак сажетак: Књига пророка Захарије нас учи да сви могу заслужити спасење. Последње поглавље описује како народи из целог света долазе у Јерусалим да славе Бога који жели да га сви следе. Ово није доктрина универзализма, односно неће сви бити спашени само зато што је у Божијој природи да спашава. Уместо тога, ова књига нас учи да Бог жели да му сви људи служе и прихвата оне који то чине без обзира на њихово национално и верско опредељење, што се види кроз чин ослобађања Јудеје и Израела од њихових политичких непријатеља. Захарија на послетку проповеда да је Бог суверен над целим светом без обзира на било шта што указује на супротно. Његове визије будућности показују да Бог види све што ће се догодити. Описи Божије интервенције у свету нас уче да ће Он на крају довести до краја људски род на начин који је Он изабрао.Он не искључује слободу појединца да следи Бога или побуњеника, али га сматра одговорним за оно што одабере. У последњем поглављу чак и силе природе реагују на Божију владавину.
Предсказања: У књизи пророка Захарије обилују пророчанства о Исусу Христу и добу спасења. Христ се помиње као тема књиге од обећања да ће Спаситељ доћи и живети међу нама (Захарија 2:10-12; Матеј 1:23) и симболизма Клице и Камена (Захарија 3:8-9, 6:12-13; Исаија 11:1; Лука 20:17-18) до обећања Његовог Другог Доласка када ће они који су га проболи гледати и плакати (Захарија 12:10; Јован 19:33-37). Исус је Израелски Спаситељ, извор чија крв прекрива грехе свих који ка Њему долазе за спасење (Захарија 13:1; 1. Јованова 1:7).
Практична примена: Данас Бог од нас очекује искрено богослужење и моралан живот. Захаријин пример уклањања националних предрасуда нас подсећа да се сежемо до свих области нашег друштва. Ми треба да проширимо Божији позив за спасење људима свих националности, језика, раса и култура. То спасење је могуће само кроз проливену крв Исуса Христа, који је умро зарад искупљења наших грехова. Не постоји друга жртва помоћу које можемо да се измиримо са Богом. Под небом нема другог имена којим треба да се спасемо (Дела 4:12). Нема времена за губљење; данас је дан спасења (2. Коринћанима 6:2).
Књига пророка Захарије