Питање
Шта је харизматски покрет?
Одговор
Харизматски покрет је интерденоминационални хришћански покрет обнове и један је од најпопуларнијих и најраспрострањенијих покрета у хришћанском свету данас. Покрет потиче из 1906.године из „Азуса Стреет” мисије у Лос Анђелесу, Калифорнији, пробуђења које је дошло из редова методиста. Тамо су људи тврдили да су „крштени Светим Духом” на начин како је то забележено у Делима 2 током прославе Пентекоста. Људи који су говорили у језицима и чуда исцељења довели су људе до духовне екстазе. Људи који су присустовали тим састанцима ширили су свој ентузијазам широм САЂа и тако је почео пентекосни/харизматски покрет.
До раних 1970-тих година, покрет се проширио на Европу, а током 1980-тих покрет се проширио, са бројним новим деноминацијама које су произашле из њега. Није необично видети његов утицај на многе друге деноминације као што су баптисти, епископиланци и лутерани, као и на цркве које нису део ниједне деноминације.
Име покрета потиче од грчке речи чарис, што значи „благодат” и мата што је грчка реч за „дарови”. Тако, харизмата значи „благодатни дарови”. Наглашава манифестације дарова Светог Духа као знак присуства Светог Духа. Ови дарови такође су познати као библијске „харизме” или духовни дарови који наводно дају појединцу утицај или ауторитет над великим бројем људи. Истакнути дарови међу овим „харизмама” су говор у језицима и пророштво. Харизматици верују да манифестације Светог Духа цркви из 1. века могу и даље да се искусе и практикују данас.
Харизматски покрет је најпознатији по свом прихватању говора у језицима (познат и као глосолалија), божанског исцељења и пророштава као доказ Светог Духа. Већина састанака састоје се од молитве и духовно надахнутих песама, играња, „клицања у духу” и подизања шака и руку у молитви. Такође, помазање болесних уљем често је део молитвене службе. Ово су главни разлози за раст и популарност покрета. Иако су раст и популарност сигурно пожељни, не могу да се користе као тест за истину.
Остаје питање: да ли је харизматски покрет библијски? Можемо овако да одговоримо на то питање: знамо да је од постанка света, Сатанин подмукао план да стави вео између Божије деце и Божије непогрешиве Речи. Почело је са рајским вртом када је Сатана шапнуо Еви: „Да ли је Бог заиста рекао…?” (Постање 3:1), тако посејавши сумњу у ауторитет и аутентичност оног што је Бог изрекао. Од тада, он наставља да напада непогрешивост и довољност Библије. Несумњиво, знамо да је Сатана интензивирао ту стратегију (1. Петрова 5:8).
Данас, ми смо сведоци све веће опасности демонске активности у области чудесног. Када Сатани не успе да удаљи Библију од нас, он чини све да удаљи нас од Библије. Он то чини тако што хришћанима привлачи пажњу на тврдње мушкараца и жена о натприродним искуствима. Као резултат тога, они који иду за искуствима других немају ни времена ни интересовања да истражују Библију ради Божије истине.
Нико не пориче да Бог чини чуда. Нешто од оног што се дешава у оквиру харизматског покрета може заиста бити истинско дело Светог Духа. Међутим, ствар је у следећем: Христовом телу нису потребни нови апостоли, нити исцелитељи нове вере, нити самозвани чудотворци. Оно што је Цркви потребно је повратак на Божију Реч и објављивање Божијих савета у целости у сили и љубави Светог Духа.
Шта је харизматски покрет?
