Питање
Зашто хришћанска доктрина узрокује толико подела?
Одговор
Неки хришћани виде реч „доктрина" скоро као клетву. Размишљање у вези са тим је: „доктрину треба избегавати, јер доктрина изазива поделе међу хришћанима, а Бог жели да хришћани буду уједињени, као што каже у Јовану 17:21". Иако је истина да доктрина изазива поделе, ако се подела десила због неслагања око битног библијског учења, она није, нужно, лоша ствар. Павле изјављује: „Јер ће доћи време када неће подносити здраве науке, него ће шодно својим прохтевима накупити себи учитеље да им голицају уши″ (2. Тимотеју 4:3). Титу 1:9-2:1 каже: „Који се држи поуздане речи сагласне са науком, да буде кадар и опомињати у здравој науци и изобличавати противнике…. А ти говори што се слаже са здравом науком".
Хришћанска вера је, више од било које друге, заснована на доктрини. Доктрине о Христовом божансту (Јован 1:1,14), заменској Христовој жртви (2. Коринћанима 5:21), Христовом васкрсењу (1. Коринћанима 15:17) и спасењу по благодати искључиво по вери (Ефесцима 2:8-9) су, апсолутно, сама суштина и о њима нема преговора. Уколико се било која од ових доктрина уклони, вера је празна и узалудна. Постоје друге доктрине у хришћанској вери које су битне, као што је доктрина о Тројству, надахнућу Писма и реалности вечног стања. Ако хришћанска доктрина узрокује поделе по било којој од ових тачака, нека буде тако, јер они који поричу те доктрине треба да се одвоје.
Међутим, постоји огроман број подела у Христовом телу због доктрина које нису, или бар не треба да имају „суштински" статус. Примери укључују време вазнесења цркве, питање младе тј. старе земље у оквиру креационизма, питање харизмата и нехаризмата, премиленијализам наспрам амиленијализма итд. Ове хришћанске доктрине јесу битне. Свака хришћанска доктрина носи неку важност. Али, ове доктрине, можда, нису вредне подела. Постоје посвећени верници који воле Христа који подржавају обе стране ових питања. Не треба да се делимо око небитних питања, бар не у мери да, због тога, преиспитујемо веродостојност вере друге особе.
Међутим, постоје степени подела који су прикладни чак и у вези са небитним хришћанским доктринама. Црква треба да буде уједињена и истог мишљења по питањима усресређености, приоритета и службе. Ако постоји доктринарно питање које спречава јединство у служби, боље је да та особа пронађе другу цркву, него да изазива конфликт или поделу унутар цркве. Ове врсте подела биле су узрок многих других подела/деноминација унутар хришћанске вере. Неки се шале да су поделе цркава најлакши начин да се оснује нова црква. Али, ако је подела због небитних ствари неопходна да се спречи разједињеност и конфликт, онда је подела оно што мора да се деси.
Ако сви оставе по страни предубеђења, пристрасности или претпоставке и једноставно прихвате хришћанске доктрине које Библија подучава, поделе не би биле проблем. Али, ми смо сви пала бића инфицирана грехом (Књига Проповедника 7:20; Римљанима 3:23). Грех нас спречава да савршено разумемо и применимо Божију Реч. Недостатак разумевања и непотчињавање хришћанској доктрини је оно што узрокује поделу, а не сама доктрина. Треба да будемо подељени ако постоје неслагања у вези са суштинским доктринама хришћанске вере. Понекад је подела због небитних ствари такође неопходна (додуше подела у мањој мери). Али, кривицу због поделе никада не треба свалити на доктрину. Хришћанска доктрина, у стварности, је једини начин ка пуном, библијском јединству унутар Христовог тела.
English
Зашто хришћанска доктрина узрокује толико подела?
