Питање
Како хришћанин треба да гледа на бригу о животној средини?
Одговор
Постоји разлика између библијског гледања на животну средину и политичког покрета по имену „заштита животне средине". Разумевање ове разлике обликоваће хришћански поглед на заштиту животне средине. Библија јасно говори да је земља и све што је у њој од Бога и да је дато човеку да над њом влада. „Плодите се, множите се, напуните земљу и владајте њоме и имајте власт над рибама морским, над птицама небеским и над свим животињама које се мичу по земљи!"
(Постање 1:28). Пошто су створени на Божију слику, Бог је дао мушкарцима и женама привилеговано место међу свим створењима и заповедио им да буду управитељи над земљом (Постање 1:26-28; Псалам 8:6-8). Управљање подразумева и вођење бриге, а не злоупотребу. Треба паметно да управљамо ресурсима које нам је Бог дао, предано бринући да их очувамо и заштитимо. Ово се види у Старом завету, када је Бог заповедио да поља и виногради треба да се сеју и жању шест година, потом да седму годину мирује, да би се земља обновила хранљивим материјама, одморила и да би се осигурало снабдевање Његовог народа у будућности (Излазак 23:10-11; Књига Левита 25:1-7).
Поред улоге вођења бриге о земљи, треба да ценимо функционалност и лепоту животне средине. По Његовој невероватној благодати и сили, Бог је обезбедио на овој планети све што је потребно да би се нахраниле, обукле и удомиле милијарде људи који су живели на планети од времена Рајског врта. Сви ресурси које је Он обезбедио за наше потребе су обновљиви и Он наставља да обезбеђује сунце и кишу неопходну да се ови ресурси одрже и обогате. Као да ово није довољно, Он је украсио планету гламурозним бојама и прелепим сценаријем да би пробудио наш осећај за естетику и одушевио наше душе чудом. Постоји безброј врста цвећа, егзотичних птица и других дивних манифестација Његове благодати према нама.
У исто време, земља коју ми насељевамо није трајна планета, нити је то био план. Покрет заштите животне средине усредсређен је на покушаје да се планета заувек заштити, а знамо да то није Божији план. Он нам говори у 2. Петровој да ће на крају времена, земља и сво Његово створење бити уништено: „ А дан Господњи доћи ће као лупеж; тога дана небеса ће уз снажну хуку проћи, а зажарене стихије ће се распасти, и земља ће изгорети са свим делима која су на њој." Физичка, природна земља у садашњем облику, са целокупним свемиром сагореће и Бог ће створити „нова небеса и нову земљу" (2. Петрова 3:13; Откривење 21:1).
Стога, уместо да се трудимо да сачувамо земљу у наредне хиљаде или чак милионе година, треба да будемо добри управитељи земље докле год она траје, што ће бити докгод она служи Божијем сувереном плану и сврси.
English
Како хришћанин треба да гледа на бригу о животној средини?
