Питање
Како би хришћанин требало да гледа на политику?
Одговор
Ако постоји ишта што би подстакло спонтану дебату, осим ако је питању чиста свађа, то је расправа по питању политике – чак и међу верницима. Као Христови следбеници, шта би требало да буде наш став и како би требало да будемо укљчени у политику? Речено је да се „религија и политика не мешају". Међутим, да ли је то заиста истина? Да ли можемо да имамо политичко виђење невезано за становиште наше хришћанске вере? Одговор је, не, не можемо. Библија нам даје две истине по питању нашег становишта у односу на политику и власт.
Прва истина је да Божија воља прожима и мења све аспекте живота. Божија је воља та која има превласт над свим и сваким (Матеја 6:33). Божији планови и циљеви су учвршћени и Његова воља је непроменљива. Оно што је намерио, он ће и испунити, и ниједна власт не може да поквари Његову вољу (Данило 4:34-35). У ствари, Бог је тај који „обара и поставља краљеве" (Данило 2:21) јер је он тај „који обара и поставља краљеве" (Данило 2:21) јер „он влада над краљевством људи, да га даје коме хоће" (Данило 4:17). Јасно разумевање ове истине помоћи ће нам да видимо да је политика само метод који Бог користи да би постигао Своју вољу. Иако зли људи злоупотребљавају воју политичку моћ, јер је намењују за зло, Бог је намењује за добро, јер: „Знамо да Бог све помаже на добро онима који га љубе, који су по његовој одлуци позвани." (Римљанима 8:28).
Друго, морамо да шватимо чињеницу да наша власт не може да нас спасе! Само Бог може. Никада у Новом завету нисмо видели да су апостоли провели време или енергију учећи вернике да реформишу пагански свет и лише га идолопоклоничких, неморалних, и покварених потупака путем власти. Апостоли никада нису позвали вернике да покажу грађанску непослушност у протесту против неправедних закона римске империје или окрутних планова. Уместо тога, апостоли су наредили хришћанима у првом веку, баш као и данашњим, да објављују јеванђеље и живе животе који дају јасан доказ да је јеванђеље сила која преображава.
Нема сумње да је наша одговорност властима да се покоримо законима и будемо добри грађани (Римљанима 13:1-2). Бог је поставио све власти, и Он то чини нама на корист, „да хвале оне који добро раде" (1 Петрова 2:13-15). Павле нам каже у Римљанима 13:1-8 да је одговорност власти да влада са ауторитетом над нама – надамо се на наше добро – да скупља порез и да одржава мир. Када имамо глас и можемо да одабремо своје вође, требало би да искористимо то право гласајући за оне чије је виђење насличније нашем личном.
Једна од главних сотониних обмана је да можемо да се поуздамо у културну моралност и побожан живот политичара и званичника на власти. Нада једног народа да ће доћи до промена не би требало да се нађе ни у једној владајућој класи. Црква је направила грешку ако мисли да је посао политичара да одбране, напредују и чувају библијске истине и хришћанске вредности.
Јединствени циљ који је Бог дао Цркви не лежи у било којој врсти политичког активизма. Нигде у Библији немамо упутства да трошимо енергију, време нити новац на проблеме власти. Наша мисија није у промени народа путем политичке реформе, већ у мењању срца преко Божије Речи. Када верници мисле да се Христов раст и утицај могу некако ујединити са политиком власти, тиме кваре мисију цркве. Наше хришћанско послање је да ширимо Христово јеванђеље и проповедамо против греха нашег времена. Само онда када Христос промени срца појединаца то ће се одразити на културу.
Верници су током векова живели, па чак и напредовали под непријатељски настројеним, тлачитељским, безбожним властима. То посебно важи за вернике из првог века који су, под немилосрдним режимом одржали своју веру под огромним културним стресом. Знали су да су они, не власти, светлост света и со земље. Држали су се Павловог учења да се покоравају својим властима, чак и да их поштују и моле се за њих (Римљанима 13:1-8). Оно што је још битније, разумели су да би, као верници, требало да се надају заштити коју само Бог обезбеђује. Исто је и данас. Када следимо оно што Библија поучава, постајемо светлост света, као што је Бог и намерио да будемо (Матеја 5:16).
Политичка тела нису спаситељи света. Спасење за цео људски род манифестовало се у Исусу Христу. Бог је знао да је нашем свету потребно спасење пре него што је било која власт била постављена. Показао је свету да откупљење не може да се изведе људским снагама, његовом економском величином, војном надмоћи, или политиком. Мир ума, задовољство, нада и радост – и спасење људског рода – постигнуто је само путем Његовог дела вере, љубави и благодати.
Како би хришћанин требало да гледа на политику?
