Питање
Како се треба односити према конфликту у цркви?
Одговор
Постоје многе области у цркви где конфликт може да се развије. Међутим, већина их спаде у једну од ове три категорије: конфликт због отвореног греха међу верницима, конфликт са вођством и конфликт међу верницима. Морамо признати, многе од ових ствари се преклапају и укључују две или више ових категорија.
Верници који отворено греше представљају конфликт за цркву, како је приказано у 1. Коринћанима 5. Црква која се не позабави грехом међу својим члановима отвара врата за још проблема. Позив цркве није да осуђује вернике, али од цркве се очекује да се супротстави и обнови чланове који се нису покајали за грехе као што су они који се налазе на листи у 1. Коринћанима 5:11 „….који се брат зове, а блудник је, или грамжљив, или идолопоклоник, или опадач, или пијаница, или разбојник". Такве појединце црква не треба да прихвати док се не покају. Матеј 18:15-17 пружа концизну процедуру за супротстављање вернику и његову обнову. Супротстављање треба да се обави пажљиво, кротко и са циљем да се верник обнови (Галатима 6:1). Цркве које,у љубави, дисциплинују појединце који згреше у великој мери ће сманити конфликт у цркви.
Понекад, верници можда неће бити задовољни поступцима или правилима црквених вођа. Један инцидент у раној историји цркве ово показује (Дела 6:1-7). Група људи у јерусалимској цркви жалила се апостолима да неки људи у цркви нису били на прави начин збринути . Ситуација је била поправљена и црква је расла (Дела 6:7). Рана црква користила је конфликт као прилику за унапређење службе. Међутим, када цркве немају јасну стратегију како да се баве проблемима, људи су склони да створе сопстене начине. Појединци могу да почну да испитују друге у цркви, укључе се у оговарање или чак да оснују групу „забринутих људи". Вођство може да помогне да се ови проблеми избегну тако што ће бити несебични пастири пуни љубави. Вође треба да буду слуге и пример, а не господари (1. Петрова 5:1-3). Фрустирани чланови цркве треба да поштују вође (Јеврејима 13:7,17), буду спори у оптуживању (1. Тимотеју 5:19) и да им говоре истину у љубави, а не другима о њима (Ефесцима 4:15). У случајевима када се чини да вођа не обраћа пажњу на неки проблем, појединац треба да следи образац постављен у Матеју 18:15-17 да би осигурао да не постоји забуна у вези са ситуацијом.
Библија упозорава да људи у цркви могу да буду у сукобу једни са другима. Неки сукоби дешавају се због поноса и себичности (Јаковљева 4:1-10). Неки сукоби настају због увреда које нису опроштене (Матеј 18:15.35). Бог нам је рекао да тежимо миру (Римљанима 12:18; Колошанима 3:12-15). Сваки верник има одговорност да тежи да реши конфликт. Неки основни кораци ка разрешењу укључују:
1. Имајте исправно срце –будите кротки (Галатима 6:1); понизни (Јаковљева 4:10); опраштајте (Ефесцима 4:31,32); и будите стрпљиви (Јаковљева 1:19, 20).
2. Процените ваш удео у сукобу – Матеј 7:1-5 ( избацити прво дебло из сопственог ока је неопходно пре него што помогнемо другима).
3. Идите до тог појединца (не других) да изразите своју бригу — Матеј 18:15. Ово мора да буде урађено у љубави (Ефесцима 4:15), а не само да се изрази жаљење или да се да одушак емоцијама. Оптуживање особе доводи до одбрамбеног става. Зато, позабавите се проблемом, а не оптужујте особу. Ово особи даје бољу могућност да разјасни ситуацију или тражи опроштај због увреде.
4. Уколико први покушај не да потребне резултате, наставите са другом особом која може да буде посредник (Матеј 18:16). Запамти да твој циљ није да победиш у аргументацији, већ да дођеш до помирења.
Конфликти се најбоље решавају када се појединци, уз молитву и понизно, усредсреде на то да воле друге, са циљем да обнове односе. Већина конфликата у цркви требало би да буде решива, ако се поштују горе наведени принципи.
Међутим, постоје случајеви када може да помогне и савет са стране. Ми препоручујемо материјале као што су они из службе ПеацеМакер (Миротворац – www.хиспеаце.орг).
Како се треба односити према конфликту у цркви?
