Питање
Како могу да имам чисту савест?
Одговор
Савест може да се дефинише као "унутрашње осећање које делује као водич за исправно или погрешно нечије понашање." За оне који имају библијски поглед на свет, савест је део човекове душе који је најсличнији Богу (Постање 3:22). Они који не верују у Бога, тешко објашњавају постојање човекове савести. Еволуција не може да објасни овај аспект људског духа, зато што се савест не може објаснити теоријом „преживљавања најспособнијих".
Човекова савест се пробудила када су Адам и Ева прекршили Божју заповест и јели са дрвета познања добра и зла (Постање 3: 6). Пре тога су знали само за добро. Реч познати у 1. Мојсијевој 3: 5, је иста реч која се користи на другим местима у Билији за опис сексуалне интимности (Постање 4:17; 1. Самуилова 1:19). Када одлучимо да „спознамо" зло кроз интимно искуство, наша савест је узнемирена и почињемо да се осећамо нелагодно. Без обзира признајемо ли Бога или не, ми смо створени да бисмо имали заједништво са нашим Створитељем. Када погрешимо, осец́амо да смо у супротности са створеном сврхом и тај осец́ај нас дубоко узнемирава.
Бог је био тај кога су Адам и Ева су увредили ; ипак, сам Бог је пружио решење за њихову нарушену савест. Заклао је невину животињу да би прикрио њихову нагост (Постање 3:21). Ово је било наговештај Божјег плана да покрије грех целог човечанства.
Људи су покушали на разне начине да очисте своју савест, од добротворног рада до самосакац́ења. Историја је препуна примера човекових напора да умири своју савест, али ништа не делује. Стога се човек често окрец́е другим начинима за да утопи тај унутрашњи глас који га проглашава кривим. Зависности, неморал, насиље и похлепа често су дубоко укорењени у плодном тлу гриже савести.
Међутим, пошто је сваки грех у крајњем случају грех против самого Бога, само Бог може да искупи грижу савест. И баш као што је урадио у Едемском врту, Бог нам је обезбедио покривало тако што је жртвовао нешто што је било савршено и без мане(2. Мојсијева 12: 5; 3. Мојсијева 9: 3; 1. Петрова 1: 18–19). Бог је послао свог сопственог Сина, Исуса, на свет да буде коначна, савршена жртва за грехе целог света (Јован 3:16; 1. Јованова 2: 2). Исус је понео на крст сваки грех који бисмо икада починили. Свака грижа савест, свака грешна мисао и свако зло дело су понети од Њега (1. Петрова 2:24). Сав праведни гнев који Бог има због нашег греха се излио на Његовог Сина (Исаија 53: 6; Јован 3:36). Као што је невина животиња жртвована да покрије Адамов грех, тако је и савршени Син жртвован да покрије наш грех. Сам Бог је одлучио да нас помири са собом и да прогласи да нам је опроштено.
Савест се може очистити када донесемо свој грех, своје неуспехе и бедне покушаје да удовољимо Богу до подножја крста. Христово искупљење опрашта наше грехе и чисти нашу савест (Јеврејима 10:22). Признајемо своју неспособност да очистимо сопствено срце и молимо га Он да направи то за нас. Верујемо да су Исусова смрт и васкрсење довољни да плате цену коју дугујемо Богу. Кад прихватимо Исусову плату за свој лични грех, Бог обец́ава да ц́е одбацити наше грехе од нас „колико је исток далеко од запада" (Псалам 103: 12; уп. Јеврејима 8:12).
У Христу смо ослобођени од робства греха. Ослобођени смо да тежимо за праведношц́у и чистоћом и да постанемо мушкарци и жене, каквим нас је Бог створио да будемо (Римљанима 6:18). Као Христови следбеници и даље ц́емо повремено грешити. Али чак и тада, Бог пружа начин да се наша савест очисти. Прва Јованова 1: 9 каже да: „ Ако исповедамо своје грехе, он је веран и праведан — да нам опрости грехе и очисти нас од сваке неправедности". Често уз то признање долази и сазнање да морамо исправити ствари са онима које смо увредили. Тај корак можемо предузети са људима које смо повредили, знајуц́и да нам је Бог вец́ опростио.
Наша савест може да остане чиста кроз непрестано исповедање наших грехова Богу и вером да је Исусова крв довољна да нас направи праведним пред Њим. Ми и даље „ тражимо прво царство и праведност Његову " (Матеј 6:33). Верујемо да упркос нашем несавршенству, Бог нам се радује и ужива у Свом делу преображења у нашим животима (Филипљанима 2:13; Римљанима 8:29). Исус је рекао: „ Ако вас, дакле, Син ослободи, бићете стварно слободни" (Јован 8:36). Треба да живимо чисте савести одбијајуц́и да се утапамо у неуспесима које је Бог опростио. Уверени смо у Његово обец́ање да: „ Ако је Бог за нас, ко ће против нас?" (Римљанима 8:31).
English
Како могу да имам чисту савест?
