Питање
Да ли причест треба да буде отвореног или затвореног типа?
Одговор
Разлика између „отворене" или „затворене" причести зависи од перспективе цркве на сврху причести и ауторитета цркве. Цркве које практикују „отворене" причести позивају све вернике који исповедају веру у Христа да учествују у том обреду. Цркве које практикују „затворену" причест ограничавају учешће у Вечери Господњој на локалне вернике – само званични, регистровани чланови имају дозволу да учествују. Неке цркве практикују и трећи тип, који називају „блиском" причешћу; у тој причести чланови других цркава исте деноминације имају дозволу да ломе хлеб заједно са члановима локалне цркве.
Библијско учење о Вечери Господњој налази се у 1. Коринћанима 11:17-34 и промовише јавно учествовање за вернике. Сви који су истински верници у Бога, кроз личну веру у Исуса Христа, Његовог Сина, достојни су да учествују у причести због тога што су прихватили Христову смрт као плату за своје грехе (види такође Ефесцима 1:6-7).
Објашњење иза пракси неких цркава које примењују „затворене″ или „блиске″ причести је да желе да буду сигурни да сви који учествују јесу верници. Ово је разумљиво; међутим, то ставља црквено вођство у позицију да одређује ко је достојан да учествује, што је, у најбољем случају, проблематично. Таква црква може да нагађа да су сви њени званични чланови истински верници, али таква претпоставка може и не мора да буде истинита.
Пракса „затворене″ причести – ограничавање причести на црквене чланове – такође је покушај да се осигура да неко не учествује „недостојно" у причести (1. Коринћанима 11:27). Цркве које практикују причешће затвореног типа сматрају да само локална црква може да одлучи о духовној вредности својих чланова; нема начина да се процени духовно стање оних који долазе са стране. Међутим, 1. Коринћанима 11:27 говори о начину на који особа учествује у хлеби и вину, а не о његовој или њеној личној вредности. Нико није заиста „достојан" да има причест са Богом; само због проливене Христове крви смо учињени достојнима. Начин учествовања постаје недостојан када се одређени верници искључе (стих 21), када учесници одбију да деле (стих 21), када је укључено пијанство (стих 21), када су сиромашни понижени (стих 22), када се промовише себичност (стих 33) или када се на окупљање гледа само као на оброк који ће да задовољи глад (стих 34).
Са библијске тачке гледишта, причест треба да буде отворена за све вернике, а не затворена за одређену цркву или деноминацију. Оно што је битно је да су учесници наново рођени верници који имају заједништво са Господом и једни са другима. Пре узимања причести, сваки верник треба лично да преиспита своје мотиве (1. Коринћанима 11:28). Без обзира којој цркви особа припада, непоштовање, предрасуде, себичност и пожуда немају места за Господњом трпезом.
English
Да ли причест треба да буде отвореног или затвореног типа?
