Питање
Шта је убеђење о греху?
Одговор
Свето писмо нам говори да ће Свети Дух уверити свет у грех (Јован 16:8). Да бисмо разумели шта јесте убеђење о греху, да погледамо прво шта оно није. Прво, то није само грижа савести, па чак ни срам због греха. Таква осећања су нормална и готово сви их имају. Али то није право убеђење о греху.
Друго, убеђење о греху није осећај стрепње или слутње да ће нас Бог казнити. И ова осећања су уобичајена у срцима и умовима грешника. И опет, убеђење о греху је нешто друго.
Треће, убеђење о греху није само познавање шта је добро а шта зло; оно није слагање са учењем Светог писма о греху. Многи људи читају Свето писмо и потпуно су свесни да је плата за грех смрт (Римљанима 6:23). Они можда знају да „ни један блудник, или нечист, или лакомац, који је исто што идолопоклоник, нема наследства у Христовом и Божијем царству" (Ефесцима 5:5). Они можда и верују у речи Псалма 9:17: „Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога". А ипак, без обзира на сво знање, они живе у греху. Разумеју последице, али су далеко од убеђења о сопственом греху.
Истина је у томе да ако не доживимо ништа осим лоше савести, напетости при помисли на суд, или академску свест о паклу, онда никада нисмо заиста имали убеђење о греху. Шта је онда право убеђење, она врста о којој говори Свето писмо?
Реч убеђење је превод грчке речи еленчо, која значи „убедити некога у истину; грдити; оптужити, или преистипати сведока". Свети Дух делује као тужилац који разлобличава зло, опомиње зле, и убеђује људе да им је потребан Спаситељ.
Бити убеђен значи осећати апсолутно гађење према греху. То се дешава када видимо Божију лепоту, Његову чистоту, и светост, и када признамо да грех не може да пребива са Њим (Псалам 5:4). Када је Исаија стајао у Божијем присуству, одмах је био преплављен доживљајем своје грешности: „Јао мени! Погибох, јер сам човек нечистих усана…. јер Цара Господа над војскама видех својим очима." (Исаија 6:5).
Бити убеђен у грех значи доживети потпуну страхоту греха. Наш однос према греху је онај који је Јосиф имао када је побегао од искушења, вапећи: „...па како бих учинио тако грдно зло и Богу згрешио?" (Постанак 39:9).
Имамо убеђење о греху када шватимо колико много грех срамоти Бога. Када је Свети Дух убедио Давида у грех, он је повикао: „Самоме Теби згреших, и на Твоје очи зло учиних" (Псалам 51:4). Давид је видео свој грех првенствено као вређање Светог Бога.
Када имамо убеђење о греху, постајемо веома свесни гнева коме су наше душе изложене због греха (Римљанима 1:18; Римљанима 2:5). Када је филипљански тамничар пао апостолима пред ноге и повикао: „Господо, шта треба да чиним да бих се спасао?", он је имао убеђење о греху (Дела 16:30). Био је сигуран да ће без Спаситеља умрети.
Када Свети Дух убеди људе у грех, Он представља праведни Божији суд (Јеврејима 4:12). Нема жалбе на ову пресуду. Свети Дух не само да убеђује људе у грех, већ их доводи и до покајања (Дела 17:30; Лука 13:5). Свети Дух обасјава светолошћу наш однос са Богом. Сила убеђења Светог Духа нам отвара очи за наш грех и отвара наша срца да примимо Његову благодат (Ефесцима 2:8).
Славимо Господа за убеђење о греху. Без њега не би било ни спасења. Нико није спасен а да није доживео убеђење Духа и обновљење Његовим деловањем у свом срцу. Свето писмо учи да су сви по природи побуњеници против Бога и Христови непријатељи. Мртви су у гресима и преступима (Ефесцима 2:1). „Нико не може да дође к мени, ако га не привуче Отац који ме је послао" (Јован 6:44). Део тог „привлачења" је убеђење о греху.
English
Шта је убеђење о греху?
