Питање
Како веровања о стварању утичу на остатак теологије?
Одговор
Дебата о стварању/еволуцији траје годинама. Многима дебата изгледа као да два противника вичу један на другог без слушања. Критиковање је достигло ту тачку где је свака страна одбацила другу- еволуционисти одбацују креационисте, јер потпуно игнорису науку, а креационисти оптужују еволуционисте да се укључују у макијавелистичке завере да би ућуткали њихову страну. То не значи да треба одбацивати аргументе било које стране као да су хипербола, већ једноставно указати да нема пуно искреног дијалога који се одвија у овом вербално рату.
Због потешкоћа у проналажењу истине, многи хришћани дају дебати стварања/еволуције секундарну важност која се не односи на то како да особа има исправан однос са Богом кроз еванђеље Исуса Христа. У већини случајева, овај начин размишљања је исправан. Можемо толико да будемо уплетени у дебате да се пажња скрене са главног питања: проповедање еванђеља. Међутим, као и са многим другим„секундарним" питањима, оно што неко верује у вези са стварњем игра улогу у томе шта верује у вези са теологијом уопштено, а посебно еванђељем. Још прецизније, како неко гледа на стварање има велики утицај на остатак његових теолошких уверења.
Када је у питању доктрина стварања, постоји неколико погледа унутар хришћанства:
1. Дословно стварање у трајању од 6 дана (24 сата)
2. Гледиште дан/раздобље – Догађаји стварања десили су се онако како су описани у Постању 1, али уместо шест 24-них дана, „дани" стварања представаљају неодређене, ограничене периоде времена.
3. Оквирно гледиште – Дани у Постању 1 представљају теолошки оквир унутар кога се налази прича о стварању свих ствари.
Током црквене историје, у задњих 150 година, гледиште о 24 сата x 6 дана било је најчешће унутар цркве. Нису сви хришћани имали тај став, а ни они који су га имали нису њему били посвећени. Међутим, нема сумње да је ово било преовлађујуће тумачење Постања током већег дела хришћанске историје. Не желимо да верујемо у нешто само зато што је традиционално и историјско, укључујући И гледиште 24 x 6; уместо тога, желимо да верује доктрини, јер је заснована на библијском тексту.
У овом случају, многи конзервативни теолози верују да гледиште 24 x 6 има најјачу егзегетску подршку текста. Прво, то је природно гледиште које особа стекне при читању текста. Поред тога, постоје друге ствари, ,као што је начин на који је седмодневна шема постављена као шема за нашу календарску недељу (Излазак 20:8-11).
Од појаве модерне науке, хришћани, у великом броју, одустају од гледишта 24 x 6. Првенствени разлог за ово одбацивање је чињеница да ово гледиште подразумева „младу земљу" (између 6.000 и 30.000 година),а преовлађујући научни поглед је да је свемир стар милијарде година. Гледиште дан/раздобље (понекад звано прогресивни креационизам) је покушај да се помири стварање из Постања са„старом" земљом и свемиром.
Обратите пажњу да ово гледиште дан/раздобље и даље тврди да је Бог све створио и одбацује атеистичку (натуралистичку) еволуцију. Ово гледиште не треба мешати са „теистичком еволуцијом", погледом да је макроеволуција истинита, али, уместо да је настала пуком случајношћу, водила ју је Божија рука. Заступници гледишта дан/раздобље виде себе као оне који мире библијски извештај са науком. Његови противници виде га као клизав терен за одбацивање истинитости Божије речи.
Пошто многи хришћани мисле да је дебата стварање/еволуција од секундарне важности, не постоји велика забринутост у вези са теолошким импликацијама оног како неко тумачи библијски поглед на стварање. Међутим, оно што неко верује у вези са стварањем је кључно, јер то, даље, води до питања непогрешивости, поузданости и ауторитета Библије. Од примарне важности је зашто особа бира одређено гледиште, у светлу Божије Речи. Веровање да је Библија надахнута и непогрешива, али не буквална у прва два поглавља Постања је једна ствар. Веровање да је Библија погрешна и да се у њу не може веровати је друга. Другим речима, кључно питање када се ради о нечијем гледишту на стварање је како се то гледиште односи према ауторитету и поузданости Библије.
Ако се Библији не може веровати у прва два поглавља, шта је онда чини позданом у остатку књиге? Типично је да критичари Библије нападају првих 11 поглавља Постања, посебно извештај о стварању. Питање је, зашто се они усредсређују на овај део Писма? Првих 11 поглавља у Постању поставља сцену за остатак библијске приче. Не можеш разумети како се одвија прича у Библији без Постања 1-11. Постоји толико темељних материјала у овим поглављима која се тичу остатка Библије- нпр. Стварање, пад, грех, известност суда, неопходност Спаситеља и увођење еванђеља. Игнорисање ових темељних доктрина би остатак Библије учинио неважним и неразумљивим.
Ипак, бибљски критичари желе да се односе према овим уводним поглављима Постања као према древном јеврејском миту уместо као према првобитној историји. Истина је, да, када се упореди са причама стварања из других култура, извештај из Постања-чак и у најдословнијем тумачењу – изгледа више као историја него као мит. У древној књижевности, на стварање се гледа као на борбу између богова. Већина митова о стварању говоре о дотичној култури, као о центру религиозног свемира. Извештај из Постања, иако има многе сличности са другим причама о стварању, разликује се, јер показује Бога као јединог суверена над створењем (не једног међу многим боговима), а човечанство приказује као врхунац Његовог створења, које му служи као управитељи над створењем.
Постоје нека неодговорена питања у вези са извештајем о Постању, као што је тачан датум стварања. Нема ни пуно детаља о посебним средствима или методама које је Бог можда употребио. Зато постоје дебате о различитим библијски компатибилним извештајима о стварању. Сврха извештаја о Постању није да пружи потпун историјски извештај који би био прихватљив модерним историчарима. Извештај о Постању је представљао предисторију јеврејског народа у току припрема да уђу у Обећану зељу; морали су да знају ко су и одакле су потекли.
Друга ствар коју треба истаћи да је доста хришћанске теологије засновано на историјској тачности извештаја о Постању. Концепт брака потиче из извештаја о стварању (Постање 2:24), а Исус га помиње у сва три синоптичка еванђеља. Наш Господ сам каже да је човек створен као мушко и женско од почетка (Матеј 19:4). Ове изјаве, да би биле разумљиве, ослањају се на историјску тачност извештаја Постања. Још је важније, доктрина спасења зависи од постојања дословне особе по имену Адам. У 1. Коринћанима 15:21-22 читамо: „Пошто је, наиме, посредством човека смрт дошла, посредством човека дошло је и васкрсење мртвих. Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети″. Цела људска раса је у палом стању због тога што је „у Адаму" путем природног рођења. На исти начин, они које је Бог одабрао за спасење су спашени јер су „у Христу" кроз духовно рођење. Разликовање ова два статуса mdash; у Адаму/Христу mdash; је од суштинске важности за исправно разумевање хришћанске доктрине о спасењу (сотериологије),а ова разлика нема никаквог смисла, ако дословни Адам, од кога је потекла цела људска раса, није постојао.
Павле наставља у сличном стилу у Римљанима 5:12-21. Али, оно што чини овај одломак јединственим је што јасно каже: „Стога, као што је посредством једнога човека грех ушао у свет, а грехом смрт, тако је смрт прешла на све људе, јер су сви згрешили" (Римљаима 5:12). Овај стих је кључан за аргумент о тоталној покварености и као и одломак из Прве Коринћанима, да би имао икаквог смисла, зависи од тога да ли је дословни Адам постојао. Без дословног Адама, не постоји стварни грех, нити потреба за дословним Спаситељем.
Без обзира на став који неко има у вези са доктрином о стварању, једна ствар је јасна и није подложна дебати унутар хришћанства: Бог је створио небеса и земљу (Постање 1:1). Иако верујемо да је аргумент 24 x 6 најјачи, постоје и друга гледишта која нуде ваљана тумачења, унутар хришћанске науке.
Треба да нагласимо, да Библија (ни експлицитно ни имплицитно) не подучава атеистичку или „Дарвинову " теорију о пореклу. Зато, говорити да дебата о стварању/еволуцији није битна значи да имамо лоше мишљење о Библији. Јесте битна, посебно због тога како ми приступамо Библији по питању порекла говори како ћемо приступити у вези са другим стварима. Ако не можемо да верујемо Библији када говори о стварању, зашто бисмо веровали када говори о спасењу? Логично је да оно у шта верујемо по питању стварања јесте битно за остатак наше теологије.
English
Како веровања о стварању утичу на остатак теологије?
