Питање
Како верник може нац́и утеху након смрти родитеља?
Одговор
Смрт родитеља (или било ког члана породице) може заиста да буде тешка за хришц́анина. Чак и када је онај кога смо изгубили верник, никада није лако рец́и збогом, поготово ако је жалост била изненадна. Туговање за нашим најмилијима је прикладно и очекивано; Сам Христос је плакао на гробу свог пријатеља Лазара (Јован 11:35). Библија пружа утеху, а ми као хришц́ани можемо нац́и утеху чак и у губитку некога ко нам је тако драг.
Код губитка хришц́анског родитеља, највец́а утеха коју верник има, је нада и поверење да се наш однос са родитељима не завршава смрц́у. Хришц́анин који је изгубио хришц́анског родитеља може почивати у обец́ању да ц́е се поновног срести на небу. Наш родитељ је тренутно са Христом и доживљава Његову радост (2. Коринц́анима 5:8). У време васкрсења, сви који су прихватили Христа биц́е прослављени и добиће непропадљива тела (1. Коринц́анима 15:42–44; Јован 11:25). За хришц́анина, Христос је победио смрт! Као што Павле са радошћу пише у 1. Коринц́анима 15:54–57: „‘Победа прождре смрт !‘‘ ’Где је, смрти, твоја победа? Где је, смрти, жалац твој?’ Жалац смрти је грех, а сила греха долази од Закона. Али, хвала Богу који нам даје победу посредством Господа нашега, Исуса Христа.”
Губитак родитеља може бити тежи ако нисмо сигурни у спасење наших родитеља. Али још увек можемо да се држимо Божјих обец́ања и да од Њега тражимо утеху. Радујемо се времену када ц́е све бити ново и верујемо да је Он праведан и добар.
Бог Библије ужива да теши оне који су повређени и да исцељује оне који су сакрушени (Јеремија 17:14; 2. Коринц́анима 1:3–4; 7:6). Он је „отац сирочади“ (Псалам 68:5). Када смо ожалошц́ени губитком наших вољених, Бог нам одмах нуди свој мир. Усред наше жалости, можемо спознати Божије присуство са нама; чак и у нашој тузи, можемо Му се приближити у молитви и обожавању. Као верници, такође не морамо да тугујемо сами. Имамо друге вернике у Телу Христовом који ц́е нам помоц́и да носимо терет, да поделимо бол и да „тугују са онима који тугују“ (Римљанима 12:15).
Губитак наших родитеља може бити веома болан, посебно зато што они играју тако кључну улогу у обликовању наших живота. Заиста, наши родитељи су често ти који нас теше када смо повређени, а њихов губитак може се осец́ати као да губимо емоционалну подршку. Али хришц́ани могу да се охрабре тиме што ми можемо наћи утеху и изван наших породица; сам Бог Стварања, који нас познаје боље него што познајемо себе, разуме наш бол и жељан је да нам помогне да растемо, да нас исцели и да нам да свој мир.
English
Како верник може нац́и утеху након смрти родитеља?
