Питање
Шта је дефиниција греха?
Одговор
Грех је у Библији описан као кршење Божијег закона (Прва Јованова 3:4) и побуна против Бога (Пета књига Мојсијева 9:7; Исус Навин 1:18). Грех започиње са Луцифером, “сјајном звездом, сином зоре,” најлепшим и најмоћнијим анђелом. Незадовољан свим овим, он је пожелео да је најузвишенији Бог и то је био његов пад и почетак греха (Исаија 14:12-15). Прекрштен у име Сатана, он је донео грех људском роду у Едемском врту, где је искушао Адама и Еву истим искушењем, “и бићете као богови.” Прва Мојсијева 3, описује њихову побуну против Бога и против Његових заповести. Од тог времена, грех се преноси кроз све генерације људског рода и ми као Адамови потомци, смо наследили грех од њега. Римљанима 5:12 нам каже да је кроз Адама грех ушао у свет и тако је смрт пренета на све људе јер је “плата за грех смрт” (Римљанима 6:23).
Кроз Адама, нераздвојна склоност ка греху је ушла у људски род и тако су људи постали грешни по природи. Када је Адам згрешио, његова унутрашња природа је била трансформисана због његовог греха побуне, доносећи му духовну смрт и исквареност која ће се пренети на све који ће доћи после њега. Људи су постали грешни не зато што су сами згрешили, већ су згрешили зато што су били грешници. Ово је стање познато као наследни грех. Баш као што смо од наших родитеља наследили физичке карактеристике, од Адама смо наследили нашу грешну природу. Краљ Давид је оплакивао ово грешно стање људске природе у Псалму 51:5: “Гле, у безакоњу родих се, и у греху затрудне мати моја мноме.”
Други тип греха је познат као приписан грех. Коришћена и у финансијком и у правном смислу, Грчка реч која се преводи као приписан, значи узети нешто што припада неком другом и дати га другом. Пре него што је дат Мојсијев закон, грех није био приписиван, тј. није се рачунао човеку, иако су људи и даље били грешници због наследног греха. Пошто је закон био дат, греси почињени против Закона су им били приписивани(урачунавани) (Римљани 5:13). Чак пре него што је преступање закона почело да се урачунава људима, крајња цена греха(смрт) је настављала да влада (Римљани 5:14). Сви људи, од Адама до Мојсија, су били подложни смрти, не због њихових грешних дела против Мојсијевог закона(који они нису имали), већ због њихове лично наслеђене грешне природе. После Мојсија, људи су били подложни смрти и због наслеђеног греха од Адама и због греха који је почео да им се рачуна због кршења Божијег закона.
Бог је употребио овај принцип приписивања у корист људског рода када је приписао грех свих верника Исусу Христу, који је платио казну за грех(смрт)на крсту. Приписивањем наших греха Исусу, Бог је поступио са Исусом као да је био грешник, иако то Он није био, и допустио је да умре за грехе свих који ће икада поверовати у Њега. Битно је да се швати да је Њему грех био приписан, да га није наследио од Адама. Он је поднео казну за грех, али Он никада није постао грешник. Његова чиста и савршена природа је била недодирнута грехом. Са Њим се поступило као да је био крив за сваки грех икад почињен од стране свих који ће икад поверовати, иако сам није починио ни један. У замену, Бог је приписао Христову праведност верницима и урачунао нам праведност баш као што је наше грехе урачунао Исусу (Друга Коринћанима 5:21).
Лични грех је нешто што свако људско биће почини сваки дан. Зато што смо наследили грешну природу од Адама, ми правимо индивидуалне личне грехе – од на изглед невиних мисли до убиства. Они који нису поверовали у Исуса Христа морају да плате казну због ових личних греха, као и због наслеђеног и приписаног греха. Међутим, верници су ослобођени вечне казне за грех (пакла и духовне смрти). Сада ми можемо да изаберемо да ли ћемо лично да грешимо, зато што имамо силу да се одупремо греху кроз силу Светог Духа који пребива у нама, који нас посвећује и који нам показује када смо згрешили (Римљанима 8:9-11). Једном када исповедимо наше личне грехе пред Богом и затражимо опроштење за исте, наш однос и заједништво са Њим се савршено обнављају. “Ако исповедамо своје грехе, Он је веран и праведан−да нам опрости грехе и очисти нас од сваке неправедности” (Прва Јованова 1:9).
Наслеђен грех, приписан грех и лични грех – сви су распети на Исусовом крсту, и сада “у Њему имамо откуп−Његовом крвљу, опроштај преступа− по богатству Његове благодати” (Ефесцима 1:7).
Шта је дефиниција греха?
