Питање
Како могу да знам да су жеље мог срца од Бога?
Одговор
Исус, уместо нас, одговара на ово питање: „Јер из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, хуле" (Матеј 15:19). И онда: „И рече: што излази из човека, оно чини човека нечистим. Јер изнутра из људског срца излазе зле мисли, блуд, крађе, убијства, прељубе, лакомства, злоће, преваре, распојасаност, завист, хула, охолост, безумље. Сва ова зла излазе изнутра и чине човека нечистим" (Марко 7:20-23).
У овим одломцима, Исус открива извор наших жеља: наше телесне жеље долазе из нашег најдубљег бића. Грех не долази само као резултат спољашњих сила. Рођен је у скривеним шупљинама наших мисли и намера, од тајних жеља које само ум и срце могу да измисле. Ствар је у томе, да у нашем палом стању, жеље нашег срца не долазе од Бога. Јеремија даље потврђује природу људског срца: „Срце је изнад свега превртљиво и опако, ко га може познати" (Јеремија 17:9).
Дуго времена постоји гледиште да су сви људи,суштински, доbrи и пристојни и да су животне околности, као што су сиромаштво или лош одгој оно што нас претвара у убице и лопове. Али, Библија подучава да сви људи имају заједничку слабост – грех. Апостол Павле то назива нашом грешном природом. „Знам, наиме, да у мени, то јест, у моме телу, доbrо не обитава; јер хтети mdash; тога има у мени, али чинити доbrо mdash; тога нема. Јер не чиним доbrо које желим, него зло, које не желим, то чиним. А кад чиним оно што не желим, то већ не чиним више ја, него грех који у мени обитава" ( Римљанима 7:18-20). Наша зла срца нас воде у грех.
Штавише, срце је толико искварено и преварно да су наши мотиви нејасни,чак и нама самима. Као грешна створења, ми смишљамо и стварамо зле ствари у ароганцији или самодовољности наших срца (Изреке 16:30; Псалам 35:20; Михеј 2:1; Римљанима 1:30). Истина је да једино Бог може да испита наше најдубље мотиве и унутрашње жеље и једино захваљујући Његовој сили можемо да се надамо да ће се распетљати неизвесност и изопаченост која се налази у нашим срцима. Једино Он претражује све и интимно нас познаје (Јеврејима 4:11-13).
На срећу, Бог нас не напушта у нашим борбама са штетним жељама или грешним тенденцијама. Уместо тога, Он обезбеђује благодат и снагу која нам је потребна да се одупремо и превладамо грех, када нас сачека на вратима на наших срца. Псалмиста нам говори: „Теши се Господом и даће ти шта ти срце жели. Предај Господу судбину своју и уздај се у Њега и Он ће урадити, учиниће да се правда твоја засветли као зора, право твоје као подневно сунце" (Псалам 37:4-6).
Бог,дословно, може да усади сопствене жеље у људско срце, срце,које је, без Њега, бескрајно зло и преварно. Он мења зло доbrим и упућује наша срца ка Њему, уклањајући наше жеље и замењујући их са Његовим. Ово се једино дешава када Му долазимо у покајању и прихватамо дар спасења у Господу Исусу Христу. У том моменту, Он уклања наша камена срца и замењује их меканим срцима (Језекиљ 11:19). Он то постиже натприродним усађивањем Његовог Духа у наша срца. Тада, наше жеље постају Његове жеље, наша воља тежи да чини Његову, а наша побуна претвара се у радосну послушност.
English
Како могу да знам да су жеље мог срца од Бога?
