Питање
Стари завет насупрот Новог – у чему је разлика?
Одговор
Стари завет поставља темеље за учење и догађаје у Новом. Библија је прогресивно откривење. Ако пропустиш прву половину било које добре књиге и покушаш да прочиташ остатак, биће ти тешко да разумеш личности, заплет и крај. На исти начин Нови завет се у потпуности може разумети само ако се види као испуњење догађаја, личности, закона, жртвеног система, завета и обећања Старог завета.
Да имамо само Нови завет из јеванђеља не бисмо знали зашто су Јевреји тражили Месију (Цара Спаситеља). Без Старог завета не бисмо разумели зашто је Месија дошао (погледај Исаију 53) и не бисмо били у стању да препознамо Исуса из Назарета као Месију кроз многа детаљна пророштва која су дата о њему, на пр. о Његовом месту рођења (Михеј 5:2); начину на који ће умрети (Псалам 22, послебно ст. 1, 7-8, 14-18; Псалам 69:21), Његовом васкрсењу (Псалам 16:10), и многим другим детаљима Његове службе (Исаија 52:19, 9:2).
Без Старог завета не бисмо разумели јеврејске обичаје који су настављени у Новом завету. Не бисмо разумели како су фарисеји изопачили Божији закон када су му додали своју традицију. Не бисмо разуемли зашто је Исус био тако љут када је расчистио двориште храма. Не бисмо разумели да можемо да користимо исту мудрост коју је Христ користио у многим одговорима својим непријатељима.
Новозаветна јеванђеља и Дела апостолска бележе многа испуњења пророштва која су забележена стотинама година раније у Старом завету. У Исусовом рођењу, животу, чудима, смти и васкрсењу који су забележени у јеванђељима, налазимо испуњење старозаветних пророштава која се односе на Месијин први долазак. Ови детаљи потврђују Исусову тврдњу да је Он обећани Христ. Чак и пророштва у Новм завету (многа су у књизи Откривења) изграђена су на ранијим пророштвима из Старог завета. Ова новозаветна пророштва односе се на догађаје везане за други Христов долазак. Отприлике два од три стиха у књизи Откривења заснована су на старозаветним стиховима.
Такође, пошто је откривење у Писму прогресивно, Нови завет нас упућује на учења која су само наговештена у Старом завету. Посланица Јеврејима описује како је Исус прави Првосвештеник и како је Његова једна жртва заменила све претходне које су биле само њена слика. Стари завет даје Закон који има два дела: заповести и благослове или проклетства који долазе у зависности од послушности овим заповестима. Нови завет појашњава да је Бог дао људима те заповести да би им показао њихову потребу за спасењем, оне никада нису биле намењене за спасење (Римљанима 3:19).
Стари завет описује жртвени систем који је Бог дао Израелцима да би привремено покрио њихове грехе. Нови завет је појаснио да је овај систем алудирао на Христову жртву, у коме је једино спасење ( (Дела 4:12; Јеврејима 10:4-10). Стари завет је видео како је изгубљен рај, Нови показује како је поново задобијен за човечантво кроз последњег Адама (Христа) и како ће једног дана бити обновљен. Стари завет објављује да је човек одвојен од Бога кроз грех (1. Мојсијева, 3. поглавље), а Нови завет говори да човек може да се врати у однос са Богом (Римљанима, поглавља 3–6). Стари завет је предвидео Месијин живот. Јеванђеља првенствено бележе Исусов живот, а посланице тумаче Његов живот и како треба да одговоримо на оно што је Он учинио.
Без Старог завета не бисмо разумели Божија обећања која ће Бог испунити за јеврејски народ, и зато не бисмо исправно видели да је Велика невоља период од седам година у коме ће Он деловати у Јеврејима као народу који је одбацио Његов први долазак али који ће га примити приликом Његовог другог доласка. Не бисмо разумели како ће се будућа Христова хиљудогодишња владавина уклопити са његовим обећањима Јеврејима, нити како ће се незнабошци у то уклопити. Нити бисмо видели како крај Библије повезује оно што је наговештено на почетку Библије, обнављањем раја у овом свету какав је на почетку и био.
Да поновимо, Стари завет поставља темељ за долазак Месије и припрема Израелце за његов долазак приликом кога ће се жртвовати за грехе целог света (1. Јованова 2:2). Нови завет говори о Исусовом животу и осврће се на то шта је урадио и како треба да реагујемо на Његов дар и вечни живот и живимо животе у захвалности за све што је учинио за нас (Римљанима 12). Оба завета откривају истог светог, милостивог и праведног Бога који мора да осуди грех али који жели да себи врати грешно човечанство кроз опроштај греха који је једини могућ путем Христове откупљујуће жртве. У оба завета Бог нам открива Себе и како треба да му дођемо кроз Исуса Христа. У оба завета налазимо све што нам треба за вечни живот и побожно живљење (2. Тимотеју 3:15-17).
Стари завет насупрот Новог – у чему је разлика?
