Питање
Да ли Бог постоји? Да ли постоје докази о Божијем постојању?
Одговор
Да ли Бог постоји? Занимљиво је колико се пажње посвећује овој дебати. Последња истраживања показују да преко 90% људи у свету данас верује у постојање Бога или неке више силе. Ипак, некако је одговорност пала на оне који верују у Божије постојање да докажу да Бог постоји. По мени, мислим да би требало да је обрнуто.
Међутим, не може се доказати да Бог постоји или да не постоји. Библија чак говори да морамо по вери да прихватимо чињеницу да Бог постоји: „А без вере не може му се угодити; јер ко прилази Богу мора веровати да има Бога и да Он узвраћа наградом онима који га траже.“ (Јеврејима 11:6). Ако би Бог то желео, могао би једноставно да се појави и докаже целом свету да постоји. Али, ако би то урадио, вера нам не би била потребна. „Рече му Исус: поверовао си зато што си ме видео. Блажени су који не видеше – а повероваше.“ (Јован 20,29).
То међутим не значи, да не постоје докази о Божијем постојању. Библија објављује: „Небеса казују славу Божију, и дела руку његових гласи свод небески. Дан дану доказује, и ноћ ноћи јавља. Нема језика, нити има говора, где се не би чуо глас њихов. По свој земљи иде казивање њихово и речи њихове на крај васионе.“ (Псалам 19,1-4). Ако погледамо на звезде, размотримо величину универзума, посматрамо чуда природе, видимо лепоту заласка сунца – све нас ово упућује на Бога Створитеља. Ако ово није довољно, постоји такође доказ о Богу у нашим срцима. Књига Проповедника 3,11 нам каже: „…И вечност метнуо им је у срце…“ Постоји нешто дубоко у нама што препознаје да постоји нешто што је изван овог живота и да постоји неко изнад овог света. Интелектуално можемо да одбацимо ову спознају, али ће Божије присуство у нама и кроз нас бити још увек ту. Упркос свему овом, Библија нас упзорава да ће бити оних који ће порицати Божије постојање: „Рече безумник у срцу свом: ‘нема Бога’“ (Псалам 14,1). С обзиром на то да преко 98% свих људи кроз историју, у свим културама, у свим цивилизацијама, на свим континентима верује у неку врсту Бога – мора да постоји нешто (или неко) што је узрок оваквом веровању.
Поред библијских аргумената о постојању Бога, постоје и логички аргументи. Прво, то су онтолошки аргументи. Најпопуларнији облик онтолошког аргумента у принципу користи појам Бога да докаже Божије постојање. Он почиње дефиницијом Бога као „оног од кога се ништа веће не може замислити.“ Потом се аргументује да је постојање веће од непостојања, и самим тим највеће биће које се може замислити мора да постоји. Ако Бог не би постојао, онда Бог не би био највеће биће које се може замислити – што би било супротно самој дефиницији Бога. Други је телеолошки аргумент. Телеолошки аргумент каже да, с обзиром да је универзум тако величанствено створен, онда мора да постоји Божански створитељ. На пример, ако би се земља налазила само неколико стотина километара ближе или даље од сунца, многи од облика живота који на њој данас постоје не би били могући. Ако би елементи у нашој атмосфери били само неколико процената различити, свако живо биће на земљи би умрло. Вероватноћа да се један молекул протеина случајно створи је 1 у 10243 (то је 10 праћено са 243 нуле). Једна ћелија се састоји од милиона протеинских молекула.
Трећи логични аргумент за Божије постојање се зове космолошки аргумент. Свака последица има свој узрок. Овај универзум и све што је у њему је једна последица. Мора да постоји нешто што је проузроковало постојање свега. У крајњем случају, мора да постоји нешто „не узроковано“ што је узроковало настанак свега осталог. То нешто „неузроковано“ је Бог. Четврти аргумент је познат као морални аргумент. Свака култура у историји је имала неку форму закона. Сви имају осећај за добро и лоше. Убиство, лагање, крађа и неморалност су скоро универзално неприхватљиви. Одакле долази овај осећај за добро и лоше ако не од светог Бога?
Упркос свему овом, Библија нам каже да ће људи одбацити јасну и непорециву спознају о Богу те, уместо у њу, вероваће у лаж. Римљанима 1,25 каже: „…они који су лажју заменили Божију истину, поштовали и клањали се творевини уместо творцу, који је благословен довека, амин.“ Библија такође објављује да људи немају изговор за не веровање у Бога: „Чак и Његове невидљиве особине, Његова вечна сила и божанство, могу се од створења света јасно сагледати, ако се на Његовим делима проматрају, да немају изговора“ (Римљани 1:20).
Људи тврде да не верују у Бога зато што то није „научно“ или „зато што нема доказа.“ Истински разлог је тај да једном ли признају да Бог постоји, људи морају да швате да су одговорни пред Богом и да им је потребно опроштење од Бога (Римљанима 3,23; 6,23). Ако Бог постоји, ми смо онда одговорни за своје поступке пред Њим. Ако Бог не постоји, онда можемо да радимо шта год желимо и да се не бојимо Његове осуде. Верујем да је то разлог зашто се многи у нашем друштву толико чврсто држе еволуције – јер им она даје алтернативу у односу на веру у Бога Створитеља. Бог постоји, и у крајњој линији сви људи знају да Бог постоји. Сама чињеница да неки људи покушавају толико агресивно да порекну Његово постојање је само по себи аргумент да Он постоји.
Дозволите ми још један последњи аргумент да Бог постоји. Како ја знам да Бог постоји? Ја знам да Бог постоји јер са Њим причам сваки дан. Ја Га не чујем Његов одговор слухом, али осећам Његово присуство, осећам Његово вођство, познајем Његову љубав, чезнем за Његовом милошћу. Ствари које су се догодиле у мом животу се могу објаснити једино Богом. Бог ме је чудесно спасао и променио мој живот тако да једино што могу да урадим је да признам и прославим Његово постојање. Ниједан од ових аргумената сам по себи не може убедити оног ко одбија да призна оно што је толико јасно. И на крају, Божије постојање се мора прихватити вером (Јеврејима 11,6). Вера у постојање Бога није слепи корак у таму, већ је сигуран корак у добро осветљену просторију у којој 90% људи већ стоји.
Да ли Бог постоји? Да ли постоје докази о Божијем постојању?
