Питање
Да ли смо Богу потребни?
Одговор
Бог је свет, вечан, свемогућ, и потпуно сам Себи довољан. Њему нису потребна створена бића, али нама јесте потребан Он. Цела творевина зависи од живота који само Бог одржава. „Дајеш те расте трава стоци" и „Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време… узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се" (Псалам 104:14, 27, 29).
Бог, са друге стране, не зависи ни од кога и ни од чега. Њему ништа не недостаје, Он нема ограничења, и не доживљава никаве мањке. Он је „ЈА САМ ОНАЈ КОЈИ ЈЕСАМ" без икаквих ограничења ни изузетака (Излазак 3:14). Када би му је било потребно да преживи или да се осећа неиспуњено, онда не би био Бог.
Тако да Богу нисмо потребни. Међутим, оно што је невероватно је да нас Он страствено воли и у Својој доброти жели да заувек живимо са њим. Тако је, пре две хиљаде година, сам Бог навукао кожу, дошао на земљу, дао нам сопствени живот да би платио за наше грехе и да би доказао Своју дубоку љубав према нама. Платио је највећу цену да би нас помирио са Собом, и нико не плаћа толику цену за нешто што не жели, или што му није драгоцено.
Исус је сигурно знао шта ће му се десити на крају Његове службе на земљи (Марко 8:31; Јован 18:4). У својим мукама у Гетсеманском врту, док се молио за невоље које ће га ускоро снаћи, са обрва му је капао зној пун крви (Лука 22:44). И Исус је добро знао пророчке речи из Исаије 52:14: „Како се многи зачудише Теби, што беше нагрђен у лицу мимо сваког човека, и у стасу мимо синова човечјих". Син Човечији је био одран до кости, до те мере да више није подсећао на људско биће. После тог мучења је следило још горе, распињање на крст, најболнији и најгрознији метод погубљења који је икад измишљен.
Док је Христос висио на крсту, Његов Отац на небу је „окренуо главу" на другу страну од Њега. Авакум 1:13 ово поткрепљује речима: „Чисте су очи твоје да не можеш гледати зло". У том тренутку Христос је повикао: „Или, Или, лема савахтани; то значи: Боже мој, Боже мој, зашто ме остави?" (Матеј 27:46).
То је цена коју је Бог платио за нас, и по томе знамо да нас воли. Због ове невероватне и неоправдане љубави према нама непослушним грешницима, добили смо прилику за вечни живот. Спасење је дар, који се даје бесплатно – ако затражимо – због величанствене, добровољне жртве од стране јединог правог Бога. Римљанима 5:8 каже: „Али Бог показује своју љубав према нама тиме што је Христос умро за нас кад смо још били грешници".
Када се једном ујединимо са Христом, ништа нас не може од Њега одвојити. Римљанима 8:38–39: „Убеђен сам наиме, да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни садашњост, ни будућност, ни силе, ни висина, ни дубина, нити какво друго створење, не може раставити од Божије љубави, која је у Христу Исусу Господу нашем."
Верници су нова створења. Разумемо дубину Божије љубави према нама: „Тако не живим више ја, него Христос живи у мени. А што сад живим у телу, живим вером у Сина Божијег, који ме је заволео и себе предао за мене." (Галатима 2:20).
И ти можеш да урониш у Божију вечну љубав за тебе и познајеш сигурност вечног живота. Настави овде даље да читаш да би научио шта значи прихватити Христа као личног Спаситеља.
English
Да ли смо Богу потребни?
