Питање
Шта значи да нас Бог привлачи спасењу?
Одговор
Најјаснији стих о томе како нас Бог привлачи спасењу је Јован 6:44 где Исус изјављује: „Нико не може да дође ка Мени, ако га не привуче Отац који ме је послао, и ја ћу га васкрснути у последњи дан″. Грчка реч која је значи„привуче" је хелкуо, што значи „довући" (дословно или у пренесеном значењу). Јасно је да је ово привлачење једнострана радња. Бог чини да будемо привучени ка спасењу; ми који смо привучени, имамо пасивну улогу у том процесу. Нема сумње да ми одговарамо на Његово привлачење, али само привлачење је Његова улога.
Хелкуо се користи у Јовану 21:6 и означава тешку мрежу пуну рибе која се довлачи на обалу. У Јовану 18:10, видимо Петра како извлачи свој мач, а у Делима 16:19 хелкуо се користи да опише како су Павле и Сила довучени на трг пред главаре. Јасно је да мрежа није имала никакву улогу у томе што је довучена на обалу, Петров мач није сам од себе био извађен, а Павле и Сила нису сами себе довукли на трг. Исто може да се каже и о Богу који привлачи неког ка спасењу. Неки дођу својевољно, неки су довучени против своје воље, али, на крају, сви дођу, иако ми не играмо никакву улогу у привлачењу.
Зашто Бог мора да нас привуче спасењу? Једноставно речено, да Он то не чини, ми никада не бисмо пришли. Исус објашњава да ниједан човек не може да дође, ако га Отац не привуче (Јован 6:65). Природни човек нема способност да приђе Богу, нити има жељу. Пошто је његово срце тврдо и ум помрачен, непрепорођена особа не може да жели Бога и, заправо је, Божији непријатељ (Римљанима 5:10). Када Исус каже да ниједан човек не може да приђе без Божијег привлачења, Он говори о потпуној изопачености грешника и универзалности тог стања. Срце неспашене особе је толико помрачено, да она то и не швата: „Срце је изнад свега превртљиво и опако; ко га може познати?″ (Јеремија 17:9). Зато, једино захваљујући милостивом и благодатном Божијем привлачењу ми смо спашени. Приликом преобраћања грешника, Бог просветљује ум (Ефесцима 1:18), приклања вољу себи и утиче на душу, без чијег утицаја душа остаје у тами и бунтовништву против Бога. Све ово укључено је у процесс привлачења.
Постоји шватање по коме Бог привлачи све људе. Ово је познато као „општи позив" и разликује се од „стварног" позива Божих изабраника. Одломци као што су Псалам 19:1-4 и Римљанима 1:20 потврђују чињеницу да су Божија вечна сила и божанска природа „јасно видљиве" и „разумљиве" на основу оног што је створено тако да људи „немају изговора". Али људи и даље поричу Бога, а они који признају Његово постојање и даље му не прилазе ради спасоносног упознањавања са Њим, осим ако их Он не привуче. Само они који су привучени путем посебног откривења – силом Светог Духа и Божијом благодаћу – доћи ће Христу.
Постоје опипљиви начини помоћу којих они који су привучени спасењу то и осете. Прво, Свети Дух нас убеђује у наше грешно стање и нашу потребу за Спаситељем (Јован 16:8). Друго, Он у нама буди претходно непознато интересовање за духовне ствари и ствара жељу за њима која раније није постојала. Изненада, наше уши су отворене, наша срца приклањају се Њему и Његова Реч почње да нам буде нова и узбудљива. Наш дух почиње да разазнаје духовну истину која раније није имала смисла: „А земаљски човек не прима што је од Божијег Духа, јер је то за њега лудост, и не може да сазна, зато што о томе треба на духован начин расуђивати″ (1. Коринћанима 2:14). На крају, почињемо да имамо нове жеље. Он у нас ставља ново срце које му се приклања, срце кој жели да га упозна, слуша и хода у „новом животу" (Римљанима 6:4) који је обећао.
English
Шта значи да нас Бог привлачи спасењу?
