Питање
Ко су били црквени оци?
Одговор
Црквени оци се деле на три главне категорије: апостолски оци, преникејски оци и постникејски оци. Апостолски оци, као на пример Клемент Римски, били су савременици апостола и вероватно њихови ученици који су преносили апостолско учење и традицију. Лин који се помиње у 2. Тимотеју 4:21 постао је римски епископ после страдања апостола Петра. Клемент је наследио Лина па се, према томе, обојица сматрају апостолским оцима. Ниједан Линов спис није сачуван, док Клементови јесу. Почетком другог века апостолски оци нестају са сцене, осим оних који су били ученици апостола Јована који је према предању умро у Ефесу 98. године. Један од тих отаца био је Поликарп.
После апостолских долазе преникејски оци који припадају периоду до Никејског сабора одржаног 325. године. Иринеј, Игњатије Антиохијски и Јустин Мученик су неки од њих.
Постникејски оци долазе после Никејског сабора. Међу њима су чувени Августин кога називају и оцем Римокатоличке цркве због великог доприноса стварању црквене доктрине, затим Јован Хризостом назван Златоусти због своје изузетне говорничке вештине и Евсевије Кесаријски који је написао црквену историју од Исусовог рођења до 324. године, дакле једну годину пре Никејског сабора. Остали постникејски оци били су Јероним који је превео Нови завет са грчког на латински (Вулгата) и Амброзије који је у великој мери утицао на цара Константина да пређе у хришћанску веру.
Какво је било веровање црквених отаца? Апостолским оцима било је најважније да проповедају еванђеље како су то чинили апостоли. Није их интересовало формулисање теолошке доктрине јер им је еванђеље које су примили од апостола било сасвим довољно. И они су ревносно радили на разобличавању и искорењивању сваке лажне доктрине која би се увукла у цркву. Захваљујући њиховој жељи да остану верни еванђељу које им је предано сачувана је правоверност поруке.
Преникејски оци такође су се трудили да остану верни еванђељу, али су имали и додатну муку. Наиме, појавили су се лажни списи који су претили да буду изједначени са Павловим, Петровим и Лукиним. Разлог је био очигледан. Ако Христово тело прихвати те лажне списе, у цркву ће се увући јерес. Због тога су преникејски оци проводили доста времена бранећи хришћанску веру од лажних доктрина што је довело да почетака формирања прихваћене црквене доктрине.
Постникејски оци наставили су да бране еванђеље од јереси па су се све више интересовали за методе у тој борби, а све мање за преношење еванђеља у чистој форми. То их је удаљило од ортодоксног учења које је било обележје апостолских отаца. Ово је било доба теолога и бескрајних дискусија о питањима попут оног колико анђела може да стане на врх игле.
Црквени оци су светао пример како треба следити Христа и бранити истину. Они нису били савршени, као што нисмо ни ми. Неки од њих су имали уверења која су за већину данашњих хришћана погрешна. Из списа постникејских отаца развило се учење које је прерасло у римокатоличку теологију. Проучавањем светих отаца можемо да стекнемо знање и проникнемо дубље у веру, али само је Божија реч неприкосновени и непогрешиви водич за живот у вери.
Ко су били црквени оци?
