Питање
Шта Библија говори о крају света?
Одговор
Догађај који се обично описује као „крај света" описан је у 2. Петровој 3:10: „Тога дана небеса ће уз снажну хуку проћи, а зажарене стихије ће се распасти, и земља ће изгорети са свим делима која су на њој". Ово је врхунац серије догађаја под називом „дан Господњи", време када ће Бог интервенисати у историји човечанства ради суда. У то време, све што је Бог створио, „небеса и земљу" (Постање 1:1), Он ће уништити.
Време овог дешавања, према већини библијских учењака, је на крају хиљадугодишњег периода које се зове миленијум. Током ових 1000 година, Христос ће владати на земљи као Цар у Јерусалиму, седећи на Давидовом престолу (Лука 1:32-33) и владаће у миру, али са „гвозденом палицом" (Откривење 19:15). На крају тих 1000 година, Сатана ће бити ослобођен, поново поражен и бачен у ватрено језеро (Откривење 20:7.10). Потом, после крајњег Божијег суда, дешава се крај света како је описан у 2. Петровој 3:10. Библија нам говори неколико ствари о овом догађају.
Прво, биће катаклизмички по свом обиму. „Небеса" се односе на физички свемир – звезде, планете и галаксије – који ће нестати у некој врсти огромне експлозије, можда неке нуклеарне или атомске реакције која ће прогутати и обрисати све што нам је познато. Сви елементи који сачињавају свемир биће истопљени у „зажареној стихији" (2. Петрова 3:12). Ово ће такође бити бучан догађај, описан различитим речима као „хука", „велика бука" или „громовит слом". Неће бити сумње у вези са тим шта се дешава. Сви ће то видети и чути, јер нам је речено да ће „земља и све на њој бити голо".
Потом, Бог ће створити „ново небо и нову земљу (Откривење 21:1), што ће укључити „Нови Јерусалим" (стих 2), главни град неба, место савршене светости, који ће се спустити са неба на нову земљу. Ово је град, где ће свеци – они чија су имена записана у „Јагњетовој књизи живота" (Откривење 13:8) – живети заувек. Петар назива ово ново створење „дом праведности" (2. Петрова 3:13).
Можда најважнији део Петровог описа тог дана је његово питање у стиховима 11-12: „Кад се све то тако распада, какви морате бити у светом владању и побожности ви који очекујете и пожурујете долазак Божијег дана". Хришћани знају шта ће се десити и ми треба да живимо тако да то одражава ово разумевање. Овај живот пролази и наша пажња треба да буде на новом небу и новој земљи који долазе. Наши „свети и побожни " животи треба да буду сведочанство онима који не познају Спаситеља и треба да говоримо другима о Њему да би они могли да избегну страшну судбину која чека оне који Га одбаце. Нестрпљиво очекујемо Божијег „Сина кога је васкрсао из мртвих, Исуса који нас избавља од гнева који долази" (1. Солуњанима 1:10).
Шта Библија говори о крају света?
