Питање
Шта је „ерос" љубав?
Одговор
Грчки језик користи различите речи да би описао опсег значења „љубави". Једна реч је „ерос", реч која се користи да се опише сексуална љубав или осећање узбуђења које деле двоје људи који се физички привлаче. До новозаветних времена, ова реч је постала толико обезвређена под утицајем културолошких дешавања, да се не користи ни једном у целом Новом завету.
Друга грчка реч за љубав је „пхилео". Ова реч говори више о топлој емоцији коју деле чланови породице или пријатељи. Док је „ерос" више повезан са либидом, „пхилео" се више повезује са емоцијом срца (у метафоричком смислу речи). Осећамо љубав за пријатеље и породицу, очигледно не у смислу речи „ерос", већ љубав која нас мотивише да желимо да се према њима опходимо љубазно и помогнемо им да успеју. Међутим, „пхилео" се не осећа међу људима који су у непријатељским односима једни са другима. Можемо да осећамо„пхилео" према пријатељима и породици,али не и према људима који нам се не свиђају или их мрзимо.
Другачија од ове две речи је трећа реч за љубав „агапао", дефинисана као „самопожртвована љубав". То је љубав која покреће људе на акцију и гледа на добробит других, без обзира на личну цену. Са библијске стране гледишта, „агапао" је Божија љубав исказана према Његовом народу када је послао свог Сина, Исуса да умре за њихове грехе. То је љубав која се усредсређује на вољу, а не на емоције или либидо. Ово је љубав за коју Исус заповеда својим ученицима да је показују својим непријатељима (Лука 6:35). „Ерос" и „пхилео" се не показује према људима које мрзимо и који нам желе зло, већ „агапао". У Римљанима 5:8, Павле нам говори да се Божија љубав према Његовом народу показала у томе да „Христос умро за нас кад смо још били грешници".
Крећући се од сексуалне до најчистије љубави, имамо „ерос", „пхилео" и „агапао". То не значи да треба оцрнити „ерос" као грешну или нечисту. Сексуална љубав није, суштински, нечиста или зла. Уместо тога, она је Божији дар брачним паровима да изразе љубав једно према другом. учврсте међусобну везу и осигурају опстанак људске расе. Библија посвећује цело једно поглавље благословима еротске или сексуалне љубави у Песми над песмама. Љубав између мужа и жене треба, између осталог, да буде еротска љубав. Међутим, дугорочне везе засноване искључиво на еротској љубави су осуђене на пропаст. „Узбуђење" сексуалне љубави се брзо потроши, осим ако је не прате нека „пхилео" или „агапао" љубав.
Супротно томе, иако нема ничег грешног у еротској љубави, баш у овој сфери љубави наша грешна природа највише долази до изражаја, јер се, углавном, усредсређује на себе, док се „пхилео" и „агапао" усредсређују на друге. Размислите шта апостол Павле говори цркви у Колошанима: „Поморите, дакле, своје удове који су на земљи, и у њима блуд, нечистоту, страст, злу жељу и лакомство, које је идолопоклонство" (Колошанима 3:5). Грчка реч за „блуд" (порнеиа) суштински покрива скалу сексуалног греха (прељуба, предбрачни секс, хомосексуализам, бестијалност итд).
Када се дели између мужа и жене, еротска љубав може да буде дивна ствар, али, због наше пале грешне природе,„ерос" пречесто постане „порнеиа". Када се ово деси, људска бића теже да иду у крајности, да постану или аскете или хедонисти. Аскета је особа која потпуно избегава сексуалну љубав, јер њена повезаност са сексуалним неморалом чини да изгледа зла или да, због тога, мора да буде избегавана. Хедониста је особа која гледа на сексуалну љубав без икакве задршке као нешто потпуно природно. Као и обично, библијски поглед је равнотежа између ове две грешне крајности. У оквиру хетеросексуалног брака, Бог слави лепоти сексуалне љубави : „Нека драги мој дође у врт мој, нека једе најбоље плодове у њему. Гле, уђох у врт свој, сестро моја, невесто моја, берем смирну своју и балзам свој, једем саће и мед свој, пијем вино и млеко своје.Једите, о пријатељи, пијте, опијте се од љубави!"(Песма над песмама 4:16-5:1). Али, изван библијског брака,„ерос" постаје извитоперен и грешан.
English
Шта је „ерос" љубав?
