Питање
Зашто је толико хришћанских вођа ухваћено у скандалима?
Одговор
Прво, битно је истаћи да „толики“ није тачан опис. Може да изгледа да су многи еванђеоски лидери ухваћени у скандалима али то је првенствено због тога што се придаје огромна пажња таквим скандалима. Постоје хиљаде евнађеоских хришћанских вођа, пастора, професора, мисионара, писаца и евангелизатора који никада нису учествовали у тим скандалима. Највећи број еванђеоских хришћанских вођа су мушкарци и жене који воле Бога и који су верни својим брачним друговима и породицама, који обављају своје дужности са највећом искреношћу и интегритетом. Неуспех неколицине не би требало да се користи као атак на све остале.
И даље постоји проблем да се скандали понекад дешавају онима који тврде да су еванђеоски хришћани. Истакнути лидери су били откривени у прељуби или проституцији. Неки еванђеоски лидери су били ухваћени због преваре у вези са порезом и другим финансијским нелегалним радњама. Зашто се такве ствари дешавају? Постоје бар три основна објашњења: 1) Неки који тврде да су хришћани су шарлатани који нису верници, 2) неке еванђеоске хришћанске вође дозвољавају да им позиција увећа понос и 3) сотона и његови демони агресивније нападају оне који су у хришћанском вођству јер знају да скандал који укључује вођу може да има разарајући утицај, како на хришћане тако и на нехришћане.
1) Неке еванђеоске вође које су ухваћене у скандалима су неспасени шарлатани и лажни пророци. Исус је упозорио: „Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у овчијем руху, а изнутра су грабљиви вуци. По плодовима њиховим познаћете их.“ (Матеј 7:15-20). Лажни пророци се претварају да су побожни људи који изгледају као чврсте хришћанске вође. Међутим, њихови „плодови“ (скандали) их коначно разотркију да су сасвим другачији од онога како су се престављали. Они у овоме следе сотонин пример који се маскриао као анђео светлости. „И није чудо; јер и сам сатана узима вид светлог анђела. Није онда ништа велико кад се и његове слуге претварају у слуге праведности; њихов свршетак биће по њиховим делима.” (2. Коринћанима 11:14-15).
2) Библија јасно говори да „Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст” (Приче Соломунове 16:18). Јаковљева 4:6 нас опомиње да се Бог „супротставља охолима, а понизнима даје благодат”. Библија нас стално упозорава на понос. Многе хришћанске вође започну службу у духу понизности и ослањања на Бога, али како служба напедује и расте, они су у искушењу да узму део славе за себе. Неке еванђеоске вође, које Бога славе на речима, у суштини изграде службу у својој снази у мудрости. Ова врста поноса води ка пропасти. Бог нас је упозорио преко пророка Осије: „Имајући добру пашу беху сити; али чим се наситише, понесе се срце њихово, зато ме заборавише” (Осија 13:6).
3) Сотона зна да када подстакне скандал са неким еванђеоским вођом он може да да има моћан утицај. Баш као што је прељуба краља Давида са Витсавејом и Уријино организовано убиство проузроковало велику штету Даводовој породици и целом израелском народу, јако много службе у цркви било је уништено моралним падом њеног вође. Многим хришћанима је вера ослабила због пада вође у грех. Нехришћани су користили пад хришћана као разлог да одбаце хришћанство. Сотона и његови демони то знају и зато усмеравају све више своје нападе на оне који су у улози вође. Библија нас упозорава: „Будите трезвени, бдијте. Ваш противник, ђаво, иде около као лав који риче тражећи кога да прождере (1. Петрова 5:8).
Како треба да одреагујемо када је хришћански вођа оптужен или ухваћен у скандалу? 1) Не слушај нити прихватај неосноване оптужбе (Приче Соломонове 18:8, 17; 1. Тимотеју 5:19). 2) Предузми исправне библијске мере да би прекорео онога који је згрешио (Матеј 18:15-17; 1. Тимотеју 5:20). Ако је грех доказан и ако је велики, особу треба уклонити за стално из вођства у служби (1. Тимотеју 3:1-13). 3) Опрости ономе који је згрешио (Ефесцима 4:32; Колошанима 3:13), и када се докаже да се особа покајала, врати је у заједништво (Галатима 6:1; 1. Петрова 4:8) али не и вођство. 4) Буди веран у молитви за своје вође. Знајући проблеме са којима се суочавају, искушења кроз која пролазе, и стрес који морају да прођу, треба да се молимо за своје вође тражечи од Бога снагу за њих, заштиту и охрабрење. 5) Оно што је најважније, пад хришћанског вође узми као опомену да се у потпуности ослониш на Бога. Бог и само Бог никад не изневери, никад не греши, никада не лаже. „Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе Његове.” (Исаија 6:3).
Зашто је толико хришћанских вођа ухваћено у скандалима?
