Питање
Шта је егзистенцијализам?
Одговор
Егзистенцијализам није толико формални систем филозофије колико је генерална оријентација ка филозофским питањима. Био је најпопуларнији у Европи у раном 20. Веку и реакција на превелику сигурност у људски разум у периоду Просветитељства. Неки од утицаја који су га учинили привлачнијим је Киркегоров увид да хришћанска вера не може да се сведе на сет рационалних теорија, већ да укључује и шире емоционалне и релационе импликације. Што је још битније, историјски догађаји као што је уништавање у Првом светском рату, економски колапси 1920тих и 1930тих година, и ужаси Другог светког рата, показали су лажну наду модернизма да људски разум може да преважиђе све проблеме.
Према томе, егзистенцијализам омаловажава способност људског разума. Он очајава проналажењем индивидуалног и заједничког значаја у односу на нечије место у једном рационалном, уређеном космосу. Разумни ред је сам по себи под теретом сумње код егзистенцијалиста. Зато разумно објашњење остаје по страни у односу на друге приступе за проналажење смисла. Неки егзистенцијалисти исказују смисао у погледу достигнућа једне особе, у превазилажењу њених околности. Други то објашњавају и смислу значења које долази од повезивања и комуникације са другима у вези са људским искуством. Искуство постојања је у фокусу. Рационално објашњење је стављено по страни.
Како хришћанин може на користан начин да реагује на тврдње егзистенцијализма? Са једне стране, хришћанин може да се сложи да модернизам има лажну наду у способност људског разума да се суочи и превазиђе сваки изазов. Заиста, постоји много тога што, у складу са библијским учењем може да се преважиђе само по Божијој благодати, укључујући проблеме људског греха и смрти. Такође, хришћани признају да постоји много тога што људски ум не може да открије, и што може да се открије само ако Бог одабере да то открије. Са друге стране, хришћанин се не слаже са егзистенцијалистима по питању духа очајања. Хришћанство врло наглашава два аспекта будућности. Прво, хришћанство потврђује коначни суд на коме ће све што је лоше, без реда, или уништено бити коначно исправљено, јер ће се Христос вратити на крају времена да уништи свако зло из космоса и влада над свим. Друго, хришћанство потврђује будућност пуну наде за све који се поуздају у Христа, путем васкрсења, вечног живота, и потпуне посвећености, што све добијамо за бадава по Божијој благодати. Многи библијски одељци се могу цитирати по питању ова два аспекта будућности. Ево једног, од многих, Римљанима 6:23: „Смрт је, наиме плата за грех, а благодатни дар Божији је — вечни живот у Христу Исусу, Господу нашем."
Шта је егзистенцијализам?
