Питање
Да и је вера у Бога штака?
Одговор
Џеси Вентура, бивши гувернер Минесоте, једном је рекао: „Организована религија је превара и штака за слабиће којима је снага потребна у огромној мери." Слажући се са њим, порнограф Лери Флинт је рекао: „Немам ништа добро да кажем о религији. Људи је користе као штаку." Тед Тернер је једном једноставно рекао: „Хришћанство је религија за губитнике!" Вентура, Флинт, Тернер и други који размишљају на њихов начин, виде хришћанство као емотивно слабо са потребом за измишљеном помоћи да би се прошло кроз живот. Њихова инсинуација је да су они сами јаки и да им није потребан некакав Бог да би им помогао у животу.
Такве изјаве доносе многа питања: Где је започело такво размишљање? Да ли има истине у томе? И како Библија одговара на такве тврдње?
Да ли је вера у Бога штака? – Фројдов утицај
Сигмуд Фројд (1856-1939) био је аустријски неуролог који је који је практиковао психоанализу, систем који је прихватио теорију да подсвесни мотиви управљају већим делом људског понашања. Иако шампион у атеизму, Фројд је признао истину да религија не може да се порекне и да је религиозна вера пружила утеху небројеним људима у историји. Међутим, Фројд је сматрао да је концепт Бога илузуја. У једном од својих религиозних радова, Будућност једне иузује, писао је: „Верници дају име „Бог" некој нејасној апстракцији коју су сами за себе створили".
Што се тиче мотивације за стварање таквих илузија, Фројд је веровао у две основне ствари: (1) Људи који верују су створили бога због снажне жеље и наде у себи које делују као утеха против животних потешкоћа; (2) Идеја Бога потиче од потребе за идиличном фигуром оца која сакрива или непостојећег или несавршеног правог оца у животу религиозне особе. Пишући о наводном фактору „жеља-испуњење" у религији, Фројд је рекао: „Религиозна веровања су илузије, испуњење најстарије, најснажније и најјаче жеље човечанства. Веру називамо илузијом када је „жеља-испуњење" значајан фактор као њен мотив, и тиме одбацујемо њен однос према реалности, баш као што сама илузија нема потврде."
За Фројда, Бог није био ништа осим психолошке пројекције која је служила да штити особу од реалности са којом не жели да се суочи и не може сама то да учини. После Фројда су дошли други научници и филозофи који су тврдили исто и рекли да је религија само илузија/обмана ума. Роберт Пирсинг, амерички писац и филозоф који је представљао Фројдове следбенике, рекао је: „Када једна особа пати од обмане, то се зове лудило. Када много људи пати од обмане, то се зове религија".
Какве су ове оптужбе? Да ли постоји икаква истина у тврдњама које су изрекли Фројд и неки други?
Испитивање тврдње о „Гомили са штаком"
Када искрено испитујемо ове тврдње, прво што препознамо је да они који ово тврде то првенствено раде за себе. Они који исмевају религију кажу да су хришћани склони психолошким и „жеља-испуњење" факторима којима они нису склони као скептици. Али како то знају? На пример, Фројд је видео потребу за Богом Оцем као решењем за људе који имају емотивне потребе за фигуром оца, али да ли се можда ради о томе да је сам Фројд имао емотивну потребу да не постоји фигура оца? И можда је Фројд имао излаз у „жељи-испуњењу" која се манифестовала тако да не жели Светог Бога и суд после овог живота, жељи да нема реалног пакла. Показујући могућност да је тачно такво размишљање, сам Фројд је једном рекао: „Оно што је у томе лоше, посебно за мене, лежи у чијеници да наука од свих могућих ствари захтева постојање Бога."
Изледа разумно да закључимо да су се Фројд и његови следбеници борили у свом ставу да је једини начин да особа превазиђе „захтев" црно белог доказа за нешто је да створи илузорну наду која нађачава потврду Божијег постојања, а да они сами не разматрају ту исту могућност да важи и за њих. Међутим, неки атеисти су искрено и отворено признали ову могућност. Један од примера, атеиста професор/филозоф Томас Нејџел једном је рекао: „Желим да је атеизам истинит и немам мир што су верници неки од најинтелигентнијих и најобразованијих људи које познајем. Не ради се само о томе да не верујем у Бога, природно се надам да сам у праву у томе. Ради се о томе да се надам да нема Бога! Не желим да има Бога; не желим да космос буде такав."
Друга ствар коју треба узети у обзир је да нису сви аспекти хришћанства утешни. На пример, доктрина о паклу, признање да су људи грешни и да не могу да сами удовоље Богу, и друга слична учења нису баш слатка. Како Фројд објашњава стварање ових доктрина?
Додатна мисао која потиче из претходних питања је зашто би човек, ако само жели да измисли концепт Бога да би се боље осећао, осмислио Бога који је свет? Такав Бог би био у супротости са људским природним жељама и поступцима. У ствари, такав Бог би био последња врста бога кога би неко измислио. Уместо тога, било би логично очекивати да се створи бог који се слаже са стварима које човек природно жели да ради, уместо да се супротставља деловању које он сам (из разлога који треба објаснити) карактерише као „грешне".
Последње питање је како тврдње о „штаки" објашњавају да постоје људи који су у почетку били непријатељски настројени према религији и нису желели да верују? Такви људи наизглед нису имали никакву жељу да хришћанство буде истинито, а ипак после искреног испитивања чињеница и признања да је „реално", постали су верници. Енглески стручњак К.С. Луис, је једна од тих особа. Луис је био славан по томе што је рекао да није било невољнијег обраћеника у целог Енглеској од њега, да је буквално у веру ушао на једвите јаде, што су речи које би тешко изговорио неко ко је жељан фантазије „жеља-испуњење".
Ови проблеми и питања су изгледа у супротности са тврдњама о гомили са „штаком" и они их са правом игноришу. Међутм, шта Библија има да каже на ове тврдње? Како одговара на њене оптужбе?
Да ли је вера у Бога штака? – Шта каже Библија на то?
Постоје три суштинска одговора која Библија даје на тврдње да су људи измислили идеју Бога као штаку за себе. Прво, Библија каже да је Бог створио људе за себе и да је створио човечанство да природно жели да има однос са Њим. Августин је о овоме писао: „За себе си нас створио, о Боже, и наша срца не налазе мир док га не нађу у Теби". Библија каже да је човек створен по Божијој слици (Постање 1:26). Са обзиром на ову истину, зар није разумно веровати да осећамо и желимо Бога пошто смо створени са овом жељом? Зар божански отисак прста и могућност односа између творевине и Творца не би требало да постоји?
Друго, Библија каже да људи у суштини делују супротно у односу на оно што су тврдили Фројд и његови следбеници. Библија тврди да је човечанство у побуни против Бога и да га природно одбацује уместо да га жели, и да је такво одбацивање разлог што на њих долази Божански гнев. Стварност је да људи природно раде све да потисну истину о Богу, а о томе је и Павле писао: „Гнев Божији пак открива се са неба на сваку безбожност и неправедност људи, који неправедношћу задржавају истину, јер оно што се може сазнати о Богу њима је познато; Бог им је објавио. Чак и његове невидљиве особине, његова вечна сила и божанство, могу се од створења света јасно сагледати, ако се на његовим делима проматрају, да немају изговора, јер иако су Бога познали, нису га као Бога прославили, нити захвалност показали, него у својим мислима падоше у ништавну варку, те потамне њихово неразумно срце. Постали су луди говорећи да су мудри" (Римљанима 1:18-22). Чињеницу да је Бог јасно присутан у творевини свима, као што се види из Павлових речи, лепо је сумирао К.С. Луис који је рекао: „Можемо да игноришемо, али нигде не можемо да избегнемо Божије присуство. Свет је препун Њега".
Сам Фројд је признао да је религија „непријатељ", и баш тако Бог описује људски род пре обраћења – као Божије непријатеље. Павле је ово такође признао: „Ако смо, дакле, ми — као његови непријатељи — измирени с Богом смрћу његовога Сина, онда ћемо још пре бити спасени његовим животом, пошто смо измирени." (Римљанима 5:10, додат нагласак).
Треће, сама Библија тврди да је живот тежак, да су невоље уобичајене, и да се сви плаше смрти. Ове истине се лако могу видети у свету око нас. Библија такође каже да је Бог ту да нам помогне да нас проведе кроз тешка времена и уверава нас да је Исус надвладао страх од смрти. Сам Исус је рекао: „ Ово сам вам говорио да имате мир у мени. У свету имате невољу", где каже да у овом животу постоје потешкоће, али је рекао и ово: „... али будите храбри — ја сам надвладао свет" (Јован 16:33).
Библија каже да се Бог стара за људе и помаже Свом народу и Он заповеда Својим следбеницима да помажу једни другима као и да носе терете једни других (Галатима 6:2). Пишући о Божијој бризи на народ, Петар је писао: „Понизите се, дакле, под силну Божију руку, да вас узвиси кад дође време. Пребаците на њега сву своју бригу, јер он се брине за вас" (1. Петрова 5:6-7, додат нагласак). Исусова чувена тврдња такође говори о овој чињеници: „Дођите к мени сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас одморити. Узмите мој јарам на себе и научите од мене, јер ја сам кротак и смеран у срцу, и наћи ћете одмор у својим душама. Јер је мој јарам благ и моје бреме је лако" Матеја 11:28-30).
Уз свакодневну помоћ, Христос је такође надвладао страх од смрти. Путем васкрсења, Исус је доказао да смрт нема моћ над Њим, и Божија Реч каже да је Христово васкрсење било доказ за васкрсење за вечни живот за све који се поуздају у њега (1. Коринћанима 15:20). Ослобођење од страха од смрти је истина коју је објавио писац посланице Јеврејима, који је рекао: „ Како пак деца имају учешћа у крви и плоти, тако и он узе учешће у томе, да смрћу обеснажи онога што има власт над смрћу, то јест ђавола, и да избави оне који су страхујући од смрти целог живота били у ропству." (Јеврејима 2:14.15, додат нагласак).
Тако да Библија заиста говори о Божијој бризи, заинтересованости и помоћи за своју творевину. Таква истина заиста доноси утеху, али то је утеха која је утемељена на реалности а не на „жељи-испуњењу".
Да ли је вера у Бога штака? – Закључак
Џеси Вентура није био у праву када је рекао да је религија само штака. Таква изјава говори о поносној људској природи и типична је за ону врсту људи које је Исус грдио у књизи Откривења: „ Зато што говориш: богат сам и обогатио сам се и ништа ми не треба, а не знаш да си бедан и кукаван и сиромашан и слеп и го" (Откривење 3:17).
Тврдње о „жељи-испуњењу" од стране Фројда, Вентуре и других су само оптужница против њих самих и показатељ њихове жеље да одбаце Бога и Његов захтев за њихове животе, о чему баш и Библија говори да грешно човечанство чини. Али код тих истих људи, Бог тражи да препознају своје праве жеље и нуди себе уместо њихових лажних надања у хуманизам којег се држе.
Библијске тврдње по питању чињенице Христовог васкрсења и праве утехе и наде – наде која не разочарава – и која нас упућује да ходамо тако да верујемо Богу и препознмао пред њим своју „слабу" позицију. Када то једном урадимо, постајемо снажни, као што је Павле рекао: „јер кад сам слаб, онда сам силан" (2. Коринћанима 12:10).
Да и је вера у Бога штака?
