Питање
Да ли су вера у Бога и наука противуречни?
Одговор
Наука се дефинише као “посматрање, идентификовање, описивање, екпериментално истраживање и теоретско објашњење феномена.” Наука је метода коју човечанство може да користи да би задобило веће разумевање природе универзума. То је трагање за знањем кроз посматрање и погађање. Напредак у науци демонстрира богатство људске логике и имагинације. Међутим, хришћанска вера у науку никада не треба да буде иста као вера у Бога. Хришћанин може да има веру у Бога и поштовање за науку, све док смо смо свесни ко је савршен а ко не.
Наша вера у Бога је на основу вере. Ми имамо веру у Његовог Сина за наше спасење, имамо веру у Његову Реч за инструкције, и веру у Светог Духа за вођство. Наша вера у Бога треба да је апсолутна, с обзиром да када поверујемо у Бога, ми зависимо од савршеног, свемогућег, свезнајућег Створитеља. Наша вера у науку треба да је интелектуална – и ништа више. Можемо да рачунамо на науку да учини многе велике ствари, али можемо да рачунамо да ће наука сигурно направити и грешке. Ако своју веру ставимо у науку, тада зависимо од несавршеног, грешног, ограниченог смртног човека. Кроз историју се показало да је наука много пута грешила, као у случају са обликом земље, вакцине, трансфузије крви, чак и репродукције. Никада није доказано да је Бог погрешио.
Истина је нешто чега ниједан хришћанин не треба да се боји, тако да нема разлога да се један хрићанин боји науке или да је мрзи. Више знања о начинима како је Бог конструисао наш свемир, помаже целом човечанству да више цени чудо стварања. Ширење нашег знања помаже нам да се боримо с болестима, незнањем, и неразумевањем. Међутим, постоји опасност када научници више верују људској логици него Створитељу. Ови људи се не разликују од било кога ко је посвећен религији – они су изабрали веру у човека, и пронаћи ће чињенице да то одбране.
Ипак, најрационалнији научници, чак и они који одбијају да поверују у Бога, признају да је наше разумевање свемира некомплетно. Они ће признати да ни Бог ни Библија не могу бити научно доказани или поречени, баш као што се многе од њихових омиљених теорија не могу доказати или порећи. Наука је требало да буде истинска неутрална дисциплина, која једино тражи истину а не доказ за неки план. Божији план је увек био да Му дођемо кроз веру, а не кроз разум.
Велики део науке подржава постојање Бога и његовог дела. Псалам 19:1 каже: “Небеса казују славу Божију, и дела руку Његових гласи свод небески.” И док модерна наука открива све више о универзуму, ми све више налазимо доказа о Створитељу. Бриљантна комплексност и репликација ДНК, замршени и повезани закони физике, и апсолутна усклађеност услова и хемије овде на земљи, све то подржава поруку Библије. Један хришћанин треба да пригрли науку која истражује истину, али да одбаци “свештенике науке” који људски ум стављају изнад Бога.
Да ли су вера у Бога и наука противуречни?
