Питање
Зашто је вера без дела мртва?
Одговор
Јаковљева посланица каже: „Као што је, наиме, тело без духа мртво, тако је мртва и вера без дела″ (Јаковљева 2:26). Вера без дела је мртва вера, јер недостатак дела открива непромењен живот или духовно мртво срце. Постоје многи стихови који говоре да истинска, спасоносна вера производи преображени живот и да се вера показује кроз дела која чинимо. Начин живота који живимо открива шта верујемо и да ли је вера коју исповедамо да имамо — жива вера.
Јаковљева 2:14-26 понекада се извлачи из контекста у покушају да се створи систем праведности заснован на делима, али то је супротно многим другим библијским одломцима. Јаков не говори да нас наша дела чине праведнима пред Богом, већ да се права, спасоносна вера показује кроз добра дела. Дела нису извор спасења; дела су доказ спасења. Вера у Христа увек се показује кроз добра дела. Особа која тврди да је хришћанин, али живи у својевољној непослушности Христу има лажну или мртву веру и није спашена. Павле каже исту ствар у 1. Коринћанима 6:9-10. Јаков наводи две различите врсте вере – истинску вера која спашава и лажну вера која је мртва.
Многи исповедају да су хришћани, али њихови животи и приоритети говоре нешто друго. Исус је то овако срочио: „По плодовима њиховим познаћете их. Зар се грожђе бере с трња или смокве са чкаља? Тако свако добро дрво рађа добре плодове, а рђаво дрво доноси рђаве плодове. Не може добро дрво донети рђаве плодове, нити рђаво дрво донети добре плодове. Свако дрво, које не рађа добра плода, одсеца се и у ватру баца. Дакле по плодовима њиховим познаћете их.
Неће ући у царство небеско сваки који ми говори: ,Господе, Господеʾ, него ко чини вољу Оца мога који је на небесима. Многи ће ми рећи у онај дан: ,Господе, Господе, нисмо ли пророковали у твоје име, и у твоје име изгнали демоне, и у твоје име многа чуда учинили?ʾ И тада ћу им изјавити: ,Никада вас нисам упознао; одлазите од мене ви који чините безакоњеʾ″ (Матеј 7:16-23).
Обратите пажњу да је Исусова порука иста као Јаковљева порука. Послушност Богу је одраз истинске, спасоносне вере. Јаков користи примере Аврама и Раве да би описао послушност која прати спасење. Само рећи да верујемо у Исуса нас не спашава, нити то чини религиозна служба. Оно што нас спашава је обнова наших срца Светим Духом, а та обнова ће бити видљива кроз живот испуњен вером, који се манифестује сталном послушношћу Богу.
Погрешно разумевање односа вере и дела долази због неразумевања оног што Библија подучава о спасењу. Постоје две грешке у погледу дела и вере. Прва грешка је подучавање да, док год је нека особа молила молитву или рекла ,Ја верујем у Исусаʾ у неком делу свог живота, то значи да је спашена, без обзира на све. Тако, особа која је, као дете, подигла руку на црквеној служби (да потврди да је молила молитву спасења — прим.прев.), сматра се спашеном, иако никада није показала никакву жељу да хода са Господом од тада и живи у отвореном греху. Ово подучавање, које се понекад зове „обнова по одлуци" је опасно и преварно. Идеја да исповедање вере спашава особу, иако потом живи као ђаво, подразумева нову категорију верника која се зове „телесни хришћанин". Ово доводи до тога да се многи безбожни начини живота оправдавају: човек може да буде непокајани прељубник, лажов, пљачкаш банке, али је спашен; он је само „телесан". Ипак, као што можемо да видимо у Јаковљевој 2, празно исповедање вере – оно које нема за резултат живот послушности Христу – у стварности је мртва вера која не може да спасе.
Друга грешка у вези са делима и вером је покушај да се поступци учине делом оног што нас оправдава пред Богом. Мешавина дела и вере да би се зарадило спасење је потпуно супротно оном што Библија подучава. Римљанима 4:5 говоре: „Ономе пак који не ради, а верује у онога који оправдава безбожника, његова вера се урачунава у праведност″. Јаковљева 2:26 говори „Вера без дела је мртва". Не постоји конфликт између ова два одломка. Ми смо оправдани по благодати вером, а природан резултат вере у срцу су дела која сви могу да виде. Дела која прате спасење не чине нас праведнима пред Богом; она просто теку природно из обновљеног срца као што вода тече из извора.
Спасење је суверени Божији чин по коме је необновљени грешник окупан „бањом која препорађа и обнавља Духом Светим″ (Титу 3:5) и на тај начин је наново рођен (Јован 3:3). Када се ово деси, Бог даје грешнику коме је опроштено ново срце и ставља нов дух у њега (Језекиљ 36:26). Бог уклања његово срце отврдло од греха и испуњава га Светим Духом. Дух затим узрокује да спашена особа хода у послушности Божијој Речи (Језекиљ 36:26-27).
Вера без дела је мртва, јер показује да Бог никада није обновио то срце. Када нас Свети Дух обнови, наши животи ће показати нови живот. Наша дела ће бити обележена послушношћу Богу. Невидљива вера постаће видљива показивањем плода Духа у нашим животима (Галатима 5:22). Хришћани припадају Христу, добром Пастиру. Као Његово стадо, ми слушамо Његов глас и пратимо Њега (Јован 10:26-30).
Вера без дела је мртва, јер вера производи ново створење, а не понављање истих, грешних шема у понашању. Као што је Павле написао у 2. Коринћанима 5:17: „Према томе, ако је ко у Христу — ново је створење; старо је прошло, види, постало је ново″.
Вера без дела је мртва, јер долази из срца које Бог није обновио. Празна исповедања вере немају силу да промене животе. Они који тврде да имају веру, али немају Духа чуће самог Христа како им каже: „Никада вас нисам упознао; одлазите од мене ви који чините безакоње″ (Матеј 7:23).
English
Зашто је вера без дела мртва?
